Sve što je vezano za nju, je na neki način uzvišeno i na žalost u današnjem vremenu sve ređe. Supruga, majka, dama i pesnikinja. Pesma je normalno stanje njene duše, dok je ljubav potporni stub bića ove mlade umetnice i osnovni motiv njenog poetskog izražaja. Iako je na pesničkom nebu, uslovno rečeno – od skora, za kratko vreme, uspela je da skrene pažnju na sebe, toplim, ali ujedno i jakim stihovima, pretežno lirskih nota. Jelena Asenov, mlada umetnica, koja sa porodicom živi u Kragujevcu, za naš portal govori o svom životu, radu, i pre svega o svojim pesničkim nadahnućima.
– Jelena, zamolio bih te da na početku razgovora otkriješ našim čitaocima: od kada pišeš – i šta za tebe znači poezija?
Jelena: Moje interesovanje za književnost datira još iz vremena kada sam pošla u Osnovnu školu i prvi put se susrela sa školskom lektirom. Prvobitno je veće interesovanje bilo za prozu dok se ljubav prema poeziji rodila nešto kasnije. Što se pisanja tiče, počela sam da pišem sa 15 godina, kratke priče na temu ljubavi, inspirisana jednom od mojih omiljenih spisateljica Dž. Ostin… Potom je usledila jedna duža pauza da bih tek pre nešto više od godinu dana pronašla sebe u pisanju poezije. Za mene je poezija, kao i umetnost u celini, vid slobode, uzvišenja, spokojstva u kome umetnik može sebi da priušti i stvori mesto u kome će pronaći sebe, sve ono za čim teži i šta ga ispunjava, a da pritom drugi mogu da uživaju u njegovom stvaralaštvu i da tu svoju ljubav nesebično deli sa drugima.
– Koliko je meni poznato u 2022. godini možemo očekivati i tvoju prvu zbirku pesama… Da li je to tačno?
Jelena: Što se zbirke tiče nadam se da će, ako se sve kockice poklope biti izdata, možda ne ove, ali sledeće godine najverovatnije.
– Šta očekuješ od svog premijernog književnog izdanja? Znamo da aktuelni trenutak u širem društvu nije naklonjen književnosti, a pogotovo nije poeziji, s toga, pitanje je možda nezahvalno, ali interesuje me – gde vidiš svoje domete; čime bi bila zadovoljna?
Jelena: Bila bih zadovoljna kada bih među svojim potencijalnim čitaocima imala jednak broj mladih koji će parirati čitaocima srednjeg i starijeg doba. Nažalost u današnje vreme gde se sve više gube neke prave vrednosti ( među njima i književnost) i gde je moderna tehnologija sve više uzela maha retko možemo sresti nekog tinejdžera koji van svojih svakodnevnih aktivnosti posvećuje vreme čitanju knjiga i na taj način oplemenjuje svoj um i svoj rečnik. U svakodnevnim konverzacijama, od onih bezazlenih , pa do ozbiljnih tema, možemo nažalost čuti neke druge vokabulare i tuđice, dok svoje pismo i svoj rečnik koji nam je dat i ostavljen u amanet, svesno ili nesvesno ostavljamo po strani, tj. guramo u zaborav.
– Vrlo aktivno promovišeš svoj rad na društvenim mrežama. Odnedavno imaš i svoj JT kanal… Koliko to može da pomogne? Ili da preformulišem pitanje: Koliko je već pomoglo?
Jelena: Što se društvenih mreža tiče, prvenstveno su mi pomogle tako što sam na njima mogla da pronađem sve neophodne informacije o predstojećim konkursima. Imala sam sreću da su neke od mojih pesama objavljene u nekoliko zbornika. Takođe, iščekujem rezultate sa još par konkursa. Portal Čudo, kao i sajt Artkum su takođe objavili mojih par pesama, dok se pesma „ Gurni me“ našla u zborniku Pjesnik svetionik u izdanju časopisa Nekazano iz Bara. Što se JT kanala tiče, takav vid promocije je još uvek u začetku, za sada sam zadovoljna.
– Tvoja poezija je u osnovi lirska, dominiraju ljubavne pesme u klasičnom obliku – ali je vrlo prisutan i zavičaj kao motiv: ljubav prema zavičaju, nekim prošlim vremenima i slično. Prvo da konstatujem: Vrlo lepo! Zatim da pitam: odakle ta vrsta inspiracije?
Jelena: Inspiraciju za svoje pesme, bile one ljubavnog karaktera ili govorile o zavičaju i nekim davnim, minulim vremenima, pronalazim u ljudima ( kako strancima, tako i u bliskim poznanicima), prirodi, uspomenama iz detinjstva , kao i nekim ličnim događajima koji su me pratili tokom odrastanja i u nekom kasnijem periodu.
– Da li spadaš u one poetese koje pišu brzo i lako, ili je kod tebe to mahom drugačije? Objasni nam – u meri u kojoj je to moguće, kakav je pretežno tvoj stvaralački proces?
Jelena: Sve zavisi od toga koliko sam u trenutku stvaralaštva inspirativna. Postojali su trenuci gde sam za samo par sati napisala više pesama, dok se nekad dešavalo da ne napišem ni stih tokom mesec ili dva. Kao što ste Vi napisali u jednoj od Vaših pesama : „ Pesma i sreća ne idu zajedno, ruku pod ruku.“
– Koje pesnike/pesnikinje ili uopšte koja renomirana imena iz sveta književnosti doživljavaš kao neku vrstu uzora?
Jelena: Teško pitanje, ali evo na primer, što se naših pesnika tiče izdvojila bih Desanku Maksimović i Jovana Dučića, dok od stranih to su Jasenjin i Prever.
– Kakav je tvoj stav prema pesničkoj sceni u nastajanju – kojoj i sama pripadaš. Recimo, da se osvrnemo na stvaraoce u životnoj dobi između 20 i 35 godina… Tvoje mišljenje o njihovom kvalitetu, i da li bi nekog izdvojila?
Jelena: Mogu slobodno reći da je danas mali broj mladih stvaralaca kada je književnost u pitanju, ali u suštini bitan je kvalitet, a ne kvantitet. Na svoju sreću, imala sam čast da se upopznam sa radom nekolicine mladih pesnika čijim sam stihovima oduševljena, a među njima bih izdvojila Suzanu Rudić, kao i Vašu malenkost.
– Najlepše ti hvala na pominjanju i komplimentu, Jelena. No, osim što si pesnikinja, ti si i supruga, majka i zaposlena žena. To je lepo čuti – divno je videti kao primer. Ipak, reci mi: Koliko uspevaš da ukomponuješ sve te „uloge“? Koliko imaš vremena za pisanje – i kako na to gledaju tvoji najbliži?
Jelena: Što se vremena tiče, smatram da kad nešto voliš i uživaš u tome što radiš imaćeš dovoljno vremena da sve postigneš. Takođe, u svemu tome je ključna stvar dobra organizacija. Ako čovek ne uspeva da se dobro organizuje i da kvalitetno iskoristi svoje vreme teško da će uspeti da ostvari svoje svakodnevne obaveze i zadate ciljeve. Što se podrške tiče imam punu podršku svoje porodice i svojih najbližih koji sa nestrpljenjem čekaju da pročitaju moju prvu zbirku poezije.
– Za kraj bih te pitao: Da li je poezija jedina forma književnog izražavanja u kojoj prepoznaješ sebe ili razmišljaš da se oprobaš i u proznom pisanju?
Jelena: Razmišljam da se oprobam i u proznom pisanju, štaviše već sam počela da radim na tome, ali bih želela da razgovor na tu temu ostavimo za neki naredni intervju.
– Jelena, puno sreće u daljem životu i radu i veliko hvala na ovom razgovoru.
Jelena: Hvala Vama Nikola što ste mi ukazali tu čast da budem Vaš sagovornik u ovom intervjuu. Bilo je lepo sarađivati sa Vama.
***
Pošast
*
U sokaku kuće stoje
i sivim se putem nižu.
Oko njih pusto sve je,
roda im odveć ne stižu.
*
Samo su zidine pokraj puta.
Drvo s kućom razgovara.
Nigde čeljad pokraj skuta,
pustoš njihova pošast prava.
*
Istrulele voćke mirise ne šire,
posvud zima vlada, nestalo topline.
Niti ima ptica da puste glas,
niti na doksatu da zalaje pas.
*
Godinama već se širi
ova teška boljka,
nit ima života, niti pupoljka.
*
Oj, pošasti srce zlobno,
duša li ti od kamena?
Ti za ljude bejah kobno,
ugasi im u domu plamena.
***
Razgovor vodio: Nikola Trifić
