Potok je odneo sve puteljke,
u baštama korov snuje.
Sve je pusto pokraj reke
I ta pustoš dušu truje.
*
Polomi vetar svaki rod,
opalo je lišće s grana.
Ne osta nijedan plod,
srcu to je teška rana.
*
Na samrti sela naša,
grad odvede naše mlade.
A dvorišta naših snaša
osluškuju njine jade.
*
Molitva se selom širi:
„Ne zaboravite kućni prag“.
Al’ jesenji vetar piri
i odnosi dece trag.
*
Sa kolena na koleno,
To već traje vekovima.
Izumreće svako selo
međ bršljenima i korovima.
