Samo vetar koji u prolazu na par trenutka zastane ili nešto više od jesenjih kiša koje danima liju i spiraju sve što se sprati može, al’ samo na površini, da li si meni ti?
*
Ili si tek puki ideal satkan od moje mašte naivne koja je od tebe sazdala viteza jakog, a duše lomne?
Pitam se cesto ko si ti…
U tebi je više likova, rola i maski.
Menjaš se kao u jednom danu što se smenjuju sva četri godišnja doba.
*
Nejasni su mi tvoji stavovi, više ne pravim razliku izmedju tvoje topline i hladnoće.
Zbunjuje me tvoja gordost i vedrina tvoga oka pa shvatim da tvoja bit nije isklesana samo od moje mašte.
*
Tvoja bit je retkost i sa njom se teško neko može nositi.
Zato si sam, neshvacen od svoje okoline.
Tvoj dom su tvoji snovi.
Tvoje nade i htenja jednog dana srusiš.
Drugog ih vec u nebo vines.
I tako sve u krug…
*
Guraš od sebe one kojima značiš
pa ih potom vracaš nazad.
Kao da dete si koje voli igru toplo hladno.
Vuk samotnjak, izgubljeni pastir medj poznatim stadom.
*
Glavni protivnik u borbi sa sobom samim.
Sa svojom dušom.
Neljubljena ljubav
Neostvarena želja.
Neprežaljeni žal.
San nedosanjan.
Da li si meni?
*
Magneta dva koja se privlače,
a potom odgurnu jedan drugog.
Pas i mačka koji se svađaju,
a vole se svim srcem.
Gordost je tvoje prezime,
a razum ime.
*
Gordošću pokušavaš oterati sve dobro od sebe.
Razum i srce se bore, kolebaju, prepliću da nadvladaju jedan drugog.
Al ne znaju, kada srce devojačko zavoli neizmerno ništa ga i nikad ne može nadjačati sve dok u njemu ima ljubavi.
Tu je i sva njegova snaga.
I jedino ljubav koja je hrani,
kada isčezne može je i raniti.
*
Ko si meni ti?
Lakonoga vila koja tiho ulazi u san?
Vetar koji miluje obraze?
Miris letnje kiše koji mi greje dušu?
Duga iščekivana koje nema na nebu?
Lastavica koja odlazi za lepšim , boljim
Ili ratnik koji dolazi da se bori protiv moje ljubavi?
Da je poruši kao da je stvar
I pobedi me svojom snagom volje.
Svojom gordoscu, a potom
kad utihnem i ljubavi moje
za njega više ne bude
da kaje se što ono jedino
koje ga voleti znalo…
Nestalo je.
