ŠOKANTNO: Sin kontroverznog biznismena Mitra Krstića, Mili Krstić, u noćnom klubu „Opsesija“.
Da li je Sandrica, naša poznata starleta umešana u ubistvo?
TRAGEDIJA U PORODICI KRSTIĆ: Milidrag Krstić se bori za život na klinici Beomedik. Lekari nisu optimistični.
UBICA SA PSEĆOM GLAVOM: Da li su ubistva zaposlenih u Opsesiji povezana sa trovanjem sina Mitra Krstića? (FOTO)
Ovako bi glasili novinski članci u romanu Đorđa Bajića „Jedno đubre manje“ da smo akteri ovog sjajnog, urbanog i posve modernog krimi romana.
Kroz radnju romana pratimo lik Nikole Limana, policajca u srednjim godinama, za kojeg kako saznajemo, meštani glavnog grada smatraju da je najbolji u svom poslu. Liman već na početku romana otkriva svoj talenat u rešavanju slučajeva koji su naočigled, tragični, a pak sasvim misteriozni i za koje se ispostavlja da kriju mračne tajne žrtava, ali i ubica. Liman je junak sa greškama, muče ga pitanja iz prošlosti, ali se svim silama trudi da se u novom životu, koji je samom sebi napravio sa devojkom Inge, iskupi za sve sitnice koje mu život nisu činile lepim.
Pored Limana, nameće se više likova svojim snažnim karakterima, ali te likove možemo podeliti u nekoliko fragmenata. Sa jedne strane tu su radnici kluba Opsesija u kojem se ubistvo, naočigled svih prisutnih, dešava, a među kojima je i Inge, striptizeta sa kojom naš glavni junak deli zajednički život. Zatim imamo članove porodice Krstić koji su bogati, oholi, lepi na samoj površini, ali sasvim drugačije prirode iznutra. Pored Mildraga, koji, iako je žrtva, zapravo je sasvim negativan lik u delu i njegovog oca, Mitra, prototipa biznismena sa svim mračnim tajnama koje jedan takav lik može da krije, upoznajemo i tri članice porodice Krstić. Nadu, Mitrovu sestru, a Milijevu tetku, strogu ženu, konciznih načela, sa više tajni nego što bilo koji drugi junak romana krije; Lauru, trenutnu Mitrovu ženu i Senu, Milijevu mladu suprugu, koja u svojim mračnim trenucima voli da se samopovređuje. Pored osoblja bolnice Beomedik i svih inspektora i policajaca, tu su i novinari, kao i nekoliko epizodnih likova koje Bajić, na svojstven način uvodi u roman i bez kojih isti ne bi bio triler kakav jeste.
Za formu romana možemo reći da je idealna. Tok pripovedanja je linearan, čak su i kratki segmenti u kojima se junaci prisećaju prošlosti na sasvim jasan način ukalupljeni u trenutnu sitiaciju u kojoj se oni nalaze. Roman je podeljen u pet naslovljenih celina, a svako poglavlje označeno brojem. Poglavlja prate po jednog od glavih junaka, među kojima se Nikola Liman nameće kao prvi. Pitak stil i jasno izražavanje čini roman lakim za čitanje u jednostavnom preplitanju naracije i dijaloga.
Što se same ideje ideje tiče, ovo je jedan sasvim urban roman koji bi bez ikakvih problema mogao da se pretvori u dugometražni film, pa čak i jednu krajnje neobičnu krimi seriju. Bajić nam svaku sliku dočarava tako vešto da je ostaje jako malo detalja koje bi čitalac mogao samovoljno da ubacuje u maštu. To je, ujedno, jedna od najvećih vrlina ovog romana i razlog zbog kojeg je čitanje Đubreta prava poslastica za ljubitelje ovog žanra. Roman je intenzivan i napet. Svaka scena je misterioznija od prethodne, a dodatni haos nastaje kada se u seriju ubistava uplete tajansteni čovek sa psećom glavom.
Nama, koji smo i sami žrtve ovog podneblja, zadovoljstvo je da čitamo roman u kojem su likovi policajci, starlete, kontroverni bizmismeni i njihova razmažena deca i njima slični junaci.
„Jedno đubre manje“ krimić je sa više namena i duplo toliko poruka. Bajić je uspeo da nas zainteresuje za svoje pisanje prethodnim romanom, ali je ovim utemeljio svoje mesto u savremenoj srpskoj prozi. Jasnim i preciznim, ali učvršćenim i obogaćenim stilom, sintagmom bez mane i slikovitim opisima, Bajić je srpsku književnu scenu obogatio za jedan sjajan krimi roman sa nepredvidivim krajem, koji će svakog čitaoca iz Srbije naterati da se zapita koliko košta pseća glava?
