Da može Sat sa Petrovaradinske tvrdjave da govori, bolje bi dočarao osećaj njenog prisustva…
Stajala je tamo… Svetlosti noći obasjavali su lice, a blagi vetrić igrao se njenom kosom iz više boja…Posmatrao je..Opčinjen njenom pojavom, nemoćan da nešto učini sa samim sobom. Bilo je te jedne tople letnje noći, kao po nekom pravilu, igrom slučaja..Tiho, a opet duboko se urezalo u njegovo srce.
Jedne letnje noći
