Kafana u Đerekaru, selu na istočnim padinama Kopaonika, radi već osam decenija. I to po jedinstvenom principu.
Njena vrata nikad se ne zaključavaju. Kada gazda nije tu, gosti sami određuju račun i ostave novac za piće. Kako kažu, to im je i bioskop i pozorište i sala za sastanke.
Gazda Iva je treća generacija u porodici Janićijević koja ima jedinstvenu kafanu u Srbiji. U njoj gosti plaćaju koliko i kad imaju.
„Uvek smo tu na usluzi građanima. Oni sami znaju kad treba da uđu, ako ja nisam tu oni uđu, posluže se, ugreju se, popiju piće, stave paru. Ovde se plaća piće, jelo kad ima, ne plaća se, znači ovde je jelo uvek besplatno, to je o trošku kuće. To je neko naše staro pravilo“, objašnjava Ivan Janićijević, vlasnik kafane u selu Đerekare.
Gosti poštuju poverenje koje je Iva izgradio sa njima, posebno što je u ovoj kafani sve na principu samoposluživanja.
Saša Spasić iz sela Vitoša kaže da kad treba da se plati piće, plate koliko imaju u džepu: „Nijedno piće nije određeno nekom cenom nego koliko damo, koliko imamo kod sebe. I kad nemamo što kažu, platiće nam Bog, tako i gazda kaže“.
Osim putnika namernika kafanu u Đerekaru posećuju i malobrojni meštani iz okolnih sela za koje je ona centar svih dešavanja.
„To nam je i bioskop i pozorište i sve. Mi se tu okupljamo i onda razmenjujemo mišljenja. Zimski periodi kada su duge zime, igramo karte, grejemo rakiju na furunu i faktički eto tako se i družimo“, priča Srećko Stevanović iz sela Đerekare.
Milenko Gavrilović iz obližnjeg sela Vlajkovca kaže da nema problema ni kada je kafana zatvorena: „Dešavalo se mnogo puta. On (gazda Iva) negde ode, ali panj je tu. Pomerimo panj i završimo pos’o sami“.
Ovakva poslovna politika, koja deluje neverovatno, gazda Ivu nikada nije ostavila na gubitku. Posao od koga živi njegova porodica već osam decenija, želeo bi da nastave i naredne generacije.
Za RTS pripremio Dragiša Stojanović
