Da je ovaj život u nas dobar i drag, zašto bi se veselili ako mu se godini gubi trag?
No Nada se smeši sa praga godine što sleduje nam, uz šapat „Na bolje će ići vam.“
- Lord Alfred Tenison, Šumari
Već je prošlo pola decembra. Kako nižem ove rečenice, bliži se Sveti Nikola, te katolički Božić, i naposletku kraj ovog turbulentnog jednoleća. Prevalili smo svašta, od masivnih oluja do izbora, i premda smo ili trpeli elemente sa svojim destruktivnim dejstvima, ili trpeli prazne političke priče sa obe strane idiotske prepirke za vlast, nekako smo uspeli da za prethodnih 365 dana dobijemo veliki broj strip izdanja. Videli smo dodatnu ekspanziju manga izdanja na srpskom, bili svedoci toga da se manhwa vraća u Srbiju na velika vrata, te izdanja par manfra serijala… da, azijski strip (i strip inspirisan istim) je konačno stao na noge na Balkanu onako kako zaslužuje. Naravno, izdanja američkog i frankobelgijskog stripa nisu izostala, a o Boneliju ne vredi trošiti reči.
Međutim, svako ko me iole zna, svestan je koliko pažnje pridajem domaćem stripu. A ove godine, domaći strip je mogao da se pohvali osnivanjem novog udruženja strip autorki, te izložbama širom Balkana i Evrope, uključujući i Brisel, pa nastavljanjem rezidencija i razmena sa francuskim autorima, svakako i velikim brojem izložbi na temu istorije stripa, i naposletku bumom andergraund i alternativnih izdanja.
Ovaj tekst je, samim tim, jedna sumacija domaćih radova u domenu devete umetnosti. Kriterijumi su bili jednostavni: strip izdanje, kakvog god formata, mora da je domaće i mora da je izašlo ove godine. A kako je ovo lični spisak, u obzir se uzimaju samo ili dela koja sam čitao ili koja posedujem. Naravno, na to ima i adendum, ali o tome ćemo nešto kasnije.
Da ne dužim, evo moje nikada skromne liste najvažnijih i najistaknutijih domaćih strip publikacija za proteklu 2023. godinu, poređanih od najmanje do najviše istaknutih.
Krećemo!
10. Vekovnici: Izbor/Kod kuće: Antologija kratkog stripa
(Izdavači: Marko Stojanović & Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“/Besna kobila)
Postoji više razloga zašto „Izbor“ i „Kod kuće“ dele deseto mesto. Prvi je taj što oba projekta sadrže radove nekih od najkvalitetnijih, najprofilisanijih autorki stripa na Balkanu i zato što treba dotična posedovati prvenstveno radi podrške njih. Pritom, neke od meni najdražih ilustratorki (sa nekima sam čak ostvario i prijateljstvo tokom ovih godina) su prisutne i u jednom i u drugom izdanju. Drugi ključni razlog jeste omanja kontroverza koja je pratila ova izdanja. U nju neću zalaziti jer smatram da je potpuno isprazna, a ovaj čin smatram pokušajem pomirenja ili barem suživota progenitora projekata stavljanjem ovih izdanja rame uz rame.
To, a i volim malo da provociram. Tehehe.
9. Jedan stripovski BalCan: Između dva Leskovca
(Izdavač: Marko Stojanović & Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“)
Kad smo već kod Balkana, ovo je srpski odgovor na pitanje „Kako je prošao „CAN for BALKANS“ projekat?“ Prošao je odlično – čak i ako samo gledamo u ovo izdanje, videćemo koliko kvalitetnih radova je bilo izloženo u Briselu, Tirani, Brašovu, Leskovcu, Velesu i inim drugim gradovima širom ovog vazda turbulentnog poluostrva. Naravno, pomaže i činjenica da ovde imamo tekstualne priloge nekih od najaktivnijih ljudi u svetu stripa Rumunije, Albanije, Makedonije (sada Severne, iako je kraj godine), Belgije i naravno Srbije.
No, kad smo već kod turbulentnosti…
8. Turbulator
(Izdavač: Turbo Comix)
Katalog najnovije iteracije festivala „Novo doba“ na izvanredan način pokazuje kako funkcioniše proces sito štampe, sa primesama radova umetnika koji se okupljaju u prostorijama Matrijaršije. Činjenica da ovo izdanje staje na neverovatnih 176 strana govori dovoljno o tome koliko truda i strasti je uneto u realizaciju projekta. Naravno, „Turbulator“ je katalog samo po imenu; punopravno je almanah svega što Matrijaršiju čini istaknutom, i definitivno ga vredi nabaviti.
7. Dosta je sa ćutanjem: Priče o interseks osobama
(Izdavač: System Comics)
Iako tek drugo izdanje kolektiva „StripoTetke“, svakako je album koji se ističe tematikom koju pokriva. Čak i ako niste investirani u problem oko prepoznavanja interseks osoba i ako niste upućeni u zvanične statističke podatke vezane za ovaj društveni i biološki fenomen, svakako imate priliku da čujete o životnim pričama kroz koje interseks ljudi prolaze, odrađenih prelepim i veštim crtežima saradnica iza pomenutog kolektiva. Kuriozitet je taj da je koscenarista projekta zapravo prva otvoreno deklarisana interseks osoba u Srbiji Kristian Ranđelović, dok je drugi koscenarista već ispraksovani stručnjak na polju stripa Pavle Zelić.
6. Gluvo doba
(Izdavač: Deveta dimenzija)
Ovde malo varam, budući da je Deveta dimenzija, iako izdavač fokusiran pretežno na srpski strip, tehnički iz Bosne i Hercegovine, preciznije iz Republike Srpske. E sad, nije mi uopšte bilo teško odabrati koji strip je njihovo najistaknutije izdanje ove godine. „Gluvo doba“ je projekat koji se radio godinama, koji je unikat na Balkanu utom što je najobimnije horor izdanje u domenu devete umetnosti, a pritom okuplja maltene sve saradnike Devete dimenzije, kao i par gosta sa strane poput Sabahudina Muranovića Murana. Zasigurno ga treba overiti što je pre moguće.
5. Strip sa margine 3
(Izdavač: Strip blog/Pressing)
Nažalost, projekat „Strip sa margine“ ne izlazi previše često, iako ima izvanrednu premisu – okupljanje manje poznatih i manje afirmisanih domaćih autora na jednom mestu. U svom trećem broju, na stranicama ovog časopisa mogu se naći radovi Sare i Ane Živković, Željka Ivančića, Zdravka Cvjetkovića, Ivice Sretenovića, Novice Milivojevića, Miloša Tadića, Ismeta Erdića Erde, Aleksandra EM Teokarevića, EM Anđelkovića, Nevene Marković i mnogih drugih.
4. Novi Strip SO 025
(Izdavač: Klub ljubitelja stripova Sombor)
Neke će začuditi otkud ovo izdanje ovako visoko na spisku, pošto je imalo znatno manju medijsku ispraćenost od prethodnih, a i kvalitetom štampe nije pri vrhu. Ali postoji jako dobar razlog zašto ga ja smatram ovako važnim. Naime, ovde su svoje radove po prvi put objavili najistaknutiji od učenika somborske strip radionice, kao Nikolina Žuljević, Milan Konakov i Dušan Peruničić. Pritom, tu su se našli i objavljeni stripovi veterana i prijatelja somborskih stripara, Zoltana Zolike Merlija, koji nažalost više nije sa nama. Ukratko, ovaj časopis je presek napretka somborskog stripa, kao i indikator istorijata koji ovaj grad ima sa medijumom devete umetnosti. Kao takav, i te kako je vredan svog četvrtog mesta.
3. Pun džak El Jakk
(Samostalno izdanje autora)
El Jakk je ove godine izbacivao nekoliko interesantnih eksperimenata u samizdat varijanti. Međutim, premda su svi oni intrigantni na svoj način (o tome uskoro, wink, wink), definitivno se ističe ova kompilacija. U njoj, autor sabira svoje stare stripove, od svojih prvih iskoraka u strip pre sedam i kusur godina, pa sve do početka rada na dužim projektima poput „Big Rock Energy“. Po pitanju indie autora, El Jakk je definitivno kuriozitet jer i pored male promovisanosti i gotovo nikakvog budžeta za štampu uspeva da plasira radove entuzijastičnoj publici koja je uvek gladna za još. „Pun džak El Jakk“ je krunski vrhunac ovog angažmana, kao i indikator da je autor vremenom uznapredovao na jedan spektakularan način.
2. Ja, Pacov
(Izdavač: Komiko)
Već sam mnogo, mnogo reči hvale uputio ka ovom delu Borisa Stanića, i ne planiram da prestanem. „Ja, Pacov“ je namerno neispolirani dragulj i autobiografski uradak koji je, iako po mom mišljenju ne najkvalitetniji Stanićev strip, onda sigurno najzanimljiviji i svakako najličniji. Kombinacija grubog, surovog stila i urbanog pripovedanja dočarava priču više nego mnoga profilisanija dela realističke proze. Najbolje poređenje koje mogu ovde da dostavim jeste filmska adaptacija romana „Noć na galaktičkoj železnici“ japanskog autora Kenđija Mijazave. Korišćenje fantastičnih elemenata zarad predstavljanja svakodnevnih stvari je izuzetna alatljika kod dobrog pripovedača, što je Stanić svakako ovde dokazao.
1. Zec – Trkač 1
(Izdavač: Besna kobila)
Što se ove godine tiče, neprikosnoven pobednik je bio poznat od samog početka. Objektivno gledano, rad Saše Jovanovića je za desetinu klasa iznad najvećeg broja domaćih autora danas, prvenstveno zbog njegovog dugogodišnjeg ilustratorskog iskustva, ali i bezmalo dvodecenijskog rada na stripu koji je ovome prethodio. Ne treba naglašavati koliko je „Zec“ eksplodirao na domaćoj strip sceni, te „Zec – Trkač 1“ služi kao dopuna na prethodno štivo. Ali dopuna koja je, treba apostrofirati, podjednako kvalitetna kao prethodnik, ako ne čak i za nijansu izvanrednija. Jovanović je na vrhu zadatka, a pomeranje priče u Niš i istraživanje novih ideja samo pokazuje čitaocu koliko je ovaj autor ispraksovao pripovedanje, kao da ga je imao u malom prstu mnogo desetleća pre no što je i prva tabla „Zeca“ postavljena.
Bez ikakvog pogovora, „Trkač“ je najbolji domaći strip 2023. godine, činjenica koju će vam potvrditi em stručnjaci stripa iz Holandije, gde je prvo izašao, em domaći strip poslenici, em sam izdavač. Ako postoji ijedno izdanje koje bih apsolutno svima preporučio, bez obzira na opredeljenje po pitanju stila i estetike, pa i pripovedanja, to je svakako „Trkač“.
Počasna mesta
Naravno, mnogo je izdanja moralo da izostane sa ovog spiska, ali sa opravdanim razlozima. Primera radi, tu se definitivno ističu „Teksas Kid: moj brat“ Darka Macana i Igora Kordeja, te „Gospodin: istinite priče i totalne izmišljotine“ Gorana Furunovića (svojevrsni nastavak na album prethodnik „Život je lep“), „Srpski Bog“ Miloša Dragojevića i Ivice Sretenovića, pa nastavak „Dugih noći i crnih zastava“, ovaj put sa crtežom Nenada Cvitičanina, i naposletku kompilacije „Pop“ stripova Mije Kulića.
Razlog zašto nisu na spisku? Pa, nisam ih pročitao, niti nabavio. Opet, ovo je bila 2023. godina – godina kad se imalo manje para, a mnogo htenja. Međutim, sudeći po istaknutim tablama i rezimeima autora, ne sumnjam da su ovo stripovi visokog kvaliteta koji zaslužuju vašu pažnju.
Reprinti i dopunjena izdanja
Ovaj segment sam nadodao jer, iako su izdanja u njemu tehnički štampana ove godine, originalno su izašla ranije. Međutim, svakako ih treba istaći jer su izvanredni i definitivno ih preporučujem. Prvo je tu „Knjiga o Jovu“, reprintovan od strane izdavača „Forma B“, a u izvedbi Geze Šeteta. Korice ovog izdanja je crtao Aleksa Gajić, što dodatno penje appeal „Knjige o Jovu“ za nove čitaoce. Pritom je tu i reprint „Zveri u nama“ Nađe Tiodorović, ovaj put pod izdavačkom palicom „System Comics-a“, onako kako autoru poput Tiodorovićeve dolikuje. Dotično drugo izdanje je doživelo jako lepu prodaju, a sama autorka je bila počasni gost nekoliko festivala širom Srbije. Konačno, treba istaći da je „Stripoterapija“ Ane Petrović doživela i treće izdanje, raritet u srpskom stripu 21. veka, a sama Petrovićeva je imala mini-turneju sa istim po svim vodećim manifestacijama vezanih za knjige, stripove, dečju literaturu, kao i psihijatriju i psihoterapiju. Engleske verzije njenih stripova se takođe izuzetno lepo čitaju po anglofonim tržištima.
Sumacija
Naredna godina samo što nije. Svakako situacija nije najsjajnija u globalu, ali ne možemo vazda ni da kukamo. Naposletku, šta je život bez malo muke? I to je u biti opis srpskog strip stvaralaštva čak i danas. Ljudi se i dalje cimaju da nekako plasiraju svoja izdanja domaćoj publici, a uspesi su šturi i mnogo je tu prostora za napredak. Ali to ne znači da se prestaje. Naposletko, ako uzmemo u obzir ovih jedanaest dragulja koja navedoh gore, kao i ostale stripove koji nemaju uz sebe broj i dezignaciju na listi, ubeđen sam da će još kvalitetnih radova videti svetlost dana, već koliko u januaru. Dotle vam stoje preporuke za sve gore navedeno, i nadam se da se vidimo dogodine da sumiramo i novih jedanaest.
Srećni vam praznici, narode.
