Grčka – jedna od destinacija koja tokom leta uveliko dobija na značaju i aktuelnosti tokom letnjeg perioda, za nas koji obitavamo malo severnije od nje, a i neke koji su malo udaljeniji… To je savremena Grčka sa svojom savremenom kulturno-turističkom ponudom, i sa veoma zavidnim duhovnim i kulturno-istorijskim nasleđem iz drevnih vremena, u više slojeva… E, ako se opet usredsredimo na neke savremenije tokove, barem s kraja XIX veka – od obnavljanja Olimpijskih igara pa nadalje, priznaćemo da baš ne možemo tvrditi da nam je to podneblje zaokupilo pažnju nekom značajnijom ponudom u vidu stripa! No, ponekad je baš to izazov da se izvuče po nešto čime bismo popunili i taj vid svoje nadgradnje.
Iz skromnih onlajn izvora, osim što smo se uverili (a ponegde i uživo) da postoji solidna ponuda npr. prevedih Diznijevih izdanja, Asteriksa i nešto od Bonelija, iščačkasmo i nešto od autentičnih tvorevina domaćih autora. Za ovu priliku bismo izdvojili kreaciju „Mitos“ (Mythos) – logično mitološka građa je već toliko vekova plodan izvor za raznoliku obradu i interpretaciju, ali ovo nam zapravo neće poslužiti kao neki edukativni podsetnik o svetu drevnih božanstava i heroja – to je zapravo ime glavnog junaka (Mitos Arkađanin – Μύθος ο Αρκάδιος) čije poreklo zapravo nije ovde sasvim razjašnjeno (ali izgleda da ima nešto božansko), i protagonista je jedne specifične verzije antičkih avanture, fizički malo podseća na Konana varvarina…
Pomenuti autor se istakao kao crtač u ostvarenju Tetrakosaris, na scenario Nikosa Nikolaidisa, o kojem će još biti reči – to je strip-knjiga inspirisana savremenim finansijskim i društvenim problemima Grčke… Frangijadakis je takođe ilustrovao brojne medicinska izdanja i druge knjige.
Nešto sasvim drugačije predstavlja grafička novela Logicomix (prvo izdanje 2008.) koja, kako se navodi, obrađuje istraživanja suštine/ temelja (Foundational quests, nem. Grundlagen) matematike i logike, a kao vodeći likovi se pojavljuju npr. filozof B. Rasel kao narator, a tu su i stremljenja L. Vitgenštajna, Georga Kantora, Anrija Poenkarea i dr. Idejni autor je Apostolos Doksijadis (inače rođen u Australiji, a autor je romana Ujka Petros i Goldbahova konjektura, iz 1992.), a uz njega i informatički stručnjak Hristos Papadimitriju; za grafičku stranu je bio zadužen crtač Alekos Papadatos, a za kolorit se založila Ani Di Dona. Na raspolaganju nam je nekoliko kadrova iz izdanja na engleskom:
– NASTAVIĆE SE –
