Tradicionalno se širom sveta Nova godina obeležava 1. januara, međutim u ovaj kolosek se nije uklopilo nekoliko kultura. Najpoznatije „alternativne“ Nove godine su kineska, jevrejska, islamska i naravno naša pravoslavna, no to je tek početak!
I dok su glavni trgovi širom planete – Tajms Skver u Njujorku, Trafalgar trg u Londonu, pa i naš Trg republike u Beogradu, sinoć bili puni kao „košnice“, negde su u noći između 31. decembra i 1. januara sasvim mirno spavali.
Kinesku novu godinu dočekuje više od 1, 3 milijardi ljudi, a obeležava se između 21. januara i 21. februara. Datum dočeka se svake godine menja na osnovu lunarnog i solarnog kalendara, a počinje sa drugim mladim mesecom, nakon zimske kratkodnevnice. Ovaj praznik je poznat i kao Praznik proleća (Chun jie) i slavi se 40 dana.
Kineski lunarni kalendar vuče korene iz 2.637 godine p.n.e, a godina je podeljena na 12 meseci od kojih svaki ima 39, 5 dana. Jedan lunarni ciklus traje 60 godina, a čini ga pet manjih ciklusa od kojih svaki traje 12 godina i u znaku je neke životinje. Legenda kaže da je Buda zatražio da sve životinje dođu do njega pre nego napusti zemlju. Kako je samo 12 životinja došlo da mu poželi zbogom, za nagradu Buda je svaku godinu nazvao po jednoj od njih. Ove godine ulazi se u godinu zmaja.
Kineska nova godina protiče uvek u veseloj, bogatoj, karnevalskoj atmosferi gde je glavna atrakcija svileni zmaj koji je na čelu svake parade i simboliše snagu.
Jevreji praznuju takozvanu Roš hašanu, njihovu Novu godinu koja po gregorijanskom kalendaru može da bude između 5. septembra i 5. oktobra. Naziva se i „praznik truba“.
Međutim, jevrejska tradicija nema praksu da se veseli u ovo doba godine, to je zapravo period samoispitivanja, kada vernici pokušavaju da se iskupe za sva nedela, ali i da oproste drugima. Duva se u šofar čiji zvuci, koji podsećaju na plač, treba da pozovu na pokajanje. Tradicionalno jevrejstvo zna za običaj da se tokom prvog prepodneva ovog praznika, odlazi na neku reku gde ima ribe. Govore se molitve, a u vodu se bacaju mrve hleba što simboliše odbacivanje greha. Ovim preznikom počinje period koji se naziva „deset dana kajanja“ i koji se završava praznikom Jom Kipur.
Persijska ili iranska Nova godina obeleževa prvog dana proleća i zove se Noruz (u bukvalnom prevodu novi dan), što je običaj star više od 4.000 godina koji potiče još iz stare persijske vere – mazdaizma i zoroasterijanstva. Jedina razlika je što je namesto perisjke svete knjige na svečanoj trpezi sada Kuran. Za sam Noruz svako domaćinstvo postavlja „sofru sedam sin“ koju čine zelenilo (kao pšenica koju mi sadimo pred Božić), jabuka, saman – vrsta halve, beli luk, sirće, voće senđed i začin dobijen od pomenute voćke.
Persijski Deda Mraz zove se Amu Noruz i njegova „uniforma“ je šarena odežda, filcana kapa i lice namazano ugljenom. Tradicija je da ide po ulicama i peva šaljive pesme. Noruz praznuje više od 300 miliona ljudi širom sveta, pre svega u Iranu, Iraku, Avganistanu i Azerbejdžanu, a zvaničan praznik je i u provinciji Britanska Kolumbija u Kanadi.
Na Tajlandu se praznuje Songkran u vidu trodnevnog festivala na vodi od 13. do 15. aprila. Tada se zapravo obeležava budistička nova godina. Tokom parade se postavljaju ogromne statue Bude iz koje se voda sliva na prolaznike. U malim selima mladi ljudi se prskaju vodu, a običaj je i da se riba pusti u reku kao čin dobrote.
Za Songkran ljudi vezuju konac jedni drugima oko zgloba kako bi ukazali poštovanje. Neka osoba može da dobije čak i oko 30 končića, svaki od nekog drugog, a oni se nose na ruci sve dok ne otpadnu.
Indija je zemlja sa toliko puno kultura i religioznih grupa, da je teško pobrojati sve Nove godine koje se ovde praznuju. Većina ovaj praznik obeležava 1. januara, kao i ostatak sveta, ali se podjednako obraća pažnja i na one datume koji su vezani za određene hinduističke ili budističke rituale.
Jedan od praznika kojima se u Indiji obeležava upravo početak nove godine je i Divali, kada se organizuje trodnevni Festival svetlosti. Ova parada se obeležava negde u periodu od sredine oktobra do sredine novembra, a počinje najtamnije jesenje noći, one kada nema meseca na nebu, u kojoj se pali na hiljade i hiljade sveća i svetiljki kako u kući, tako i na ulicama.
Ostale novogodišnje proslave:
U Indoneziji se proslavljaju dve Nove godine – službeno praznuju „klasičnu“ 1. januara, ali je priznata i islamska, čiji datum varira iz godine u godinu.
Ruska i sprska pravoslavna crkva obeleževaju i Novu godinu po julijanskom kalendaru, koja se dočekuje u noći između 13. i 14. januara.
Vijetnamska Nova godina će u najvećem broju slučajeva pasti na isti dan kao i kineska, osim ako se ne umeša razlika u vremenu. Dakle, razlikuju se samo po tome što se u Vijetnamu koristi hanojska časovna zona umesto pekinške.
U Maroku početak Nove godine obeleževaju desetog dana Muharema – prvog meseca u islamskoj godini. Podsetimo, islamski kalendar je 11 dana kraći od našeg.
Izvor: dnevno.rs
