Posetite izlozbu slika i skulptura Borislava i Zorice Vulevic koja ce biti otvorena vecetas u 19:30h u Gradskoj galeriji „Mostovi Balkana“.
Preneti, tačnije otelotvoriti potpun osećaj sa “treptajem” duše čini doživljaj stvorenog umetničkog dela. Takva pobuda od osećaja do ideje i teme je podsticaj za stvaranje likovnog izraza koji nosi i najverdniju poetiku, radost kako bi rekao francuski slikar Difi “ Ako posmatrač ne oseti radost pred mojim slikama prestao bih to da radim”. Prema tome nije lako osećaj ugraditi u boju ili volumen. To se oseti “govorom” likovnog jezika koji je estetizovan sa individualnim iskazom. Zato da bi razumeli sliku ili skulpturu moramo shvatiti pristup i posvećenost stvaraoca lepoti, čija energija zaustavlja i uspostavlja veze za dobrobit čoveka, nacije, društva i tradicije. Taj odnos ima i psihološku konotaciju i bez nje se ne može, tvrdi Maks J. Fidlender, a njegova tvrdnja traje i opravdava se sve više jer “ budući da je umetnost stvar duha iz koga sledi da će svako naučno izučavanje umetnosti biti psihologija. Ona može biti i nešto drugo, ali psihologija će biti uvek.”
Zato potpuni odgovor o umetničkom delu danas ne mogu biti dati samo primenom umetničko-istorijskom metodom. Taj odnos, stvaraoca i stvorenog dela, ne može biti jednostavan već on je kompleksan, zato se u ovakvim prilikama i pišu kratki poetični tekstovi, koji najslućuju odrednice stvorenog dela dajući i lične smernice daljeg razvoja.
I studiozni tekstovi su prosto neophodni, nameću se, koji daju tačnije definisanje za stvoreno umetničko delo, a takvi tekstovi su duži eseji koji se najčešće pišu za monografije.
Na kraju ću reći ono što me je pobudilo na razmišljanje i ovakav tekst, a to je kako iskustvo i zrelost stvaralaštva profesora Borislava Vulevića tako i snažna energičnost mladosti arhitekte Zorice Vulević, pretačući osećaj u individualni izraz koji zrači poetikom radosti.
Milinko Ristović
