Тематском изложбом „Дулене 1941 – претеча Столицама“, Градски одбор СУБНОР–а Крагујевац, обележио је осам деценија саветовања команданата партизанских одреда Србије.
На три паноа изложене су фотографије учесника саветовања и документа која су бројне званице и посетиоце вратиле у 16. и септембар у засеок Павловића на брду Лиса.
Изложбу је отворио Миодраг Капор државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања, који је истакао да ова поставка људи посвећених патриотизму представља проширивање наших сазнања. „Дулене 1941 – претеча Столицама“ сведочи да борба југословенских народа недвосмислено антифашистичка, добра и позитивна и које је место и улога српског народа у НОР-у. Намерно одвајам Србију и српски народ, јер Србија данас има један другачији однос према култури сећања и неговању традиције. Донет је државни програм обележавања свих годишњица Народно осолободилачких ратова Србије, пре три године донели смо нови закон о ратним меморијалима, прошле године смо донели закон о борцима. Имамо оквир у коме можемо да делујемо и да се посветимо неговању традиције. Драго ми је да је овде једно од тих места у мозаику српског учешћа у антифашистичкој борби народа и народности Југославије. Српски народ заслужује да му се ода признање како треба, а имена бораца да остану трајно у сећању изразио је уверење Капор.
Председнику СУБНОР – а Србије генералу Видосаву Ковачевићу председника ГО СУБНОР – а Крагујевац Жељка Зиројевића, уручио на чување заставу Прве пролетерске бригаде, чији је део био и Трећи крагујевачки партизански батаљон,
Крагујевачки партизански одред, предводио је командант Раја Недељковић.
Мирослав Петрашиновић Председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић У име града се захвалио члановима СУБНОР – а што сваког дана и на сваком кораку активно негују и чувају сећање на антифашистичку борбу.
После изложбе чланови СУБНОР-а су положили венац на споменик Раји Недељковићу и постили спомен кућу у засеоку Павловића на брду Лиса у Дуленима.
АМАНЕТ МИЈАЛКА ТОДОРОВИЋА
Застава Прве пролетерске се скрасила
Народног хероја, генерала, комесара и изузетног човека Мијалка Тодоровића Плавог упознао сам као млад официр1984. Године у Драгушици.Од тог тренутка па до затварања његовог круга 199. године, кад год би он долазио у Драгушицу, знало се, ту сам био и ја. Многе забележке и сећања које је друг Плави имао, дао је СУБНОР-у Шумадије и Крагујевца!
Једном приликом из свог орманаје извадио је један пакет врло лепо упакован у тканицу. Лагано га је распаковао и рекао ми:
Жељко, ово је светиња!
Испред мене су листале борбене заставе његове Прве пролетерске бригаде и застава његовог Крагујевачког батаљона.
Ово ти дајем у аманет! Када буде прилике истакни заставу Крагујевачког батаљона у Грошници, то смо урадили и сада је у сталној поставци изложбе у Петровој воденици.
Заставу Прве пролетерске сам нежно и брижљиво чувао као мало дете. Застава је светиња. За њу се крваари,и гине, за њу се дааје живот! У руке непријатеља није смела пасти. Са мојим пријатељима и сарадницима у СУБНОР-у Крагујевца и Шумадије одлучили смо је да је на овој свечаности да застава припадне тамо где јој је и место. Да је Мијалко жив био би сретан, застава ће бити у СУБНОР-у Србије, његовом и нашем СУБНОР-у, са посветом да је сачувао и даровао Мијалко Тодоровић Плави.
Мијалко је био пријатељ мог покојног оца, они су се дружили. Мијалко се у Книћу често виђао у друштву са Владаном Несторовићем и његовим сином Иваном. Моја сретна околностје да потичем револуционарне, ратничке и партизантске породиве. Мијалко се борио да буде Југославија јака, али му се није допадало да у њој буде слаба Србија”.
Супростављао се таквом понашању квазисрпских револуционара, што је дошло до Броза. У његовој викендици увек су били његови ратни другови. Не смемо заборавити чињеницуда је био секретар Окружног комитета за наш Срез
Он је организовао савотовање у Дуленима и он је једини знао у нашем окружељу за саветовање, рекао нам је академик Жељка Зиројевића председника ГО СУБНОР – а Крагујевац.
Заклетву коју је написао Родољуб Чолаковић испред строја читао је Владимир Дедијер.
ДУЛЕНСКО САВЕТОВАЊЕ
Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Србије одржао је саветовање 16. септембра 1941. године у кући Живојина Павловића У засеоку Лиса села Дулене.
Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и Централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и начин садејства између одреда, ради стварања јединствене ослобођене територије.
На саветовању су учествовали: командант Главног штаба Сретен Жујовић Црни, чланови Главног штаба: Родољуб Чолаковић Роћко, Филип Кљајић Фића, Никола Груловић, секрета ОККПЈ за Крагујевац Мијалко Тодоровић Плави, командант крагујевачког НОП одреда Раја Недељковић, командант Првог шумадијског одреда Милан Благојевић Шпанац, командант другог шумадијског НОП одреда Андра Ђорђевић Мајор Дејан, командант краљевачког НОП одреда Павле Јакшић, инструктор КП за Србију Светислав Стефановић Ђећа, командант чачанског НОП одреда Момчило Радосављевић Моле, из беличке чете НОП поморавског одреда Љубиша Урошевић, политички комесар ужичког НОП одреда Милинко Кушић. Владимир Дедијер је на саветовању у Дуленима постављен за комесара крагујевачког НОП одреда.
Прву партизанску заклетву у Југославији пред представницима Главног штаба НОП-а Србије положило је 372 бораца: крагујевачког, шумадијских, краљевачкоог, чачанског, ужичког и поморавског одреда у Дуленима. Заклетву су саставили Сретен Жујовић и Рдољуб Члаковић, а прочитао Владимир Дедијер: „ја, син српског народа ,заклињем се својом чашћу…” Од заплењеног комплетног инвентара болнице у Равном Гају, организована је одредска болница са доктором Војиславм Дулићем на челу болнице и санитета.
