OVAKO IZGLEDA OPROST
Pre no što su brojevi
uneli zabunu u osmehe i reči,
postojali su Nota, Ugljen i Suza –
mernici istine.
To vreme je moja očekivanja
zarobilo.
U dosluhu sa oslikanim čizmicama,
karnerima i prah-šećerom,
reših da te sačekam.
Ne u zamagljenim oknima
odustajućih,
ni u prolazima koji kriju
prosjake ljubavi,
već otvorenih kapija milosrđa,
tavni pepeo zbilje da razveješ.
BESMO
Dodir sanjah, a usne ti iz ramena
izrastoše, ramena mojih što pamte
podrhtavanje i uzdržaj.
Zaboravna, okna odškrinuta
ostavih da se bliže mislima projaviš,
ruj obraza zaludan ne bi.
Snevah, a možda se java uzjoguni,
nas posmatrače
projektovane budućnosti na izmaku
suludog veka koji davno prorokovahu.
I snev beše maglenim očima, što
čekaše da se zamasima nauče
na bedrima nemanja, kao da
želja načine utaženja poznaje.
I besmo grumena izdančanost, davno
pre plodorođa.
DVOJSTVO
Postoji u njima, dobrovoljno
pristalim da spuste glavu u
krilo majke-ispratnice, Slovo,
od kog ne beše reč već ćutorečje,
koje nam obeća milost pre progovora.
I nemir jedan što nikako kornjem
rod ne podari, i jeka jedna samo
grlu znana, grlu što od užeta
ne beži.
Biva da halje nadžive pute, a čojana
stelja najslađe snije ako se u reci
nepoznanja ogledneš, ako te virovi
njeni pomenu.
Postoje pogledi preko oštrila moći
i sveto dvojstvo skromnosti i mira
u kojima med-žaokom lepotu bol-slasti
spoznaješ nad visom uvek iste zemne
slabosti.
