Prošle godine smo već prikazali jedan pregled začetka stripa kod nas (u rudimentarnom, zatim i onom „pravom“ razvijenom obliku). Uverili smo se da, kad se napokon i kod nas ustalio, oko 1935., nije mnogo zaostajao po inventivnosti i kvalitetu za svojim zapadnim uzorima, a da ni predstojeće godine okupacije nisu baš bile mračne za njegov razvoj… kao što ni oslobođenje nije automatski značilo njegov kontinuiran razvoj, društveni ugled i dr. Pomenuli smo da su se na udaru kritike (možda i razumljivo) našla „Tri ugursuza“ . Da podsetimo, a malo i dopunimo, strip je izašao u izdanju „Prosveta A.D.“, pri čemu se kao gl. i odg. urednik potpisuje Savo Nedić, ali list je očito pokrenut na inicijativu značajnog predratnog izdavača Aleksandra Ivkovića; scenariom se bavio takođe od ranije poznat medijski poslenik Vojin Đorđević, dok su za likovnu obradu bili zaduženi Milorad Dobrić
Ovde smo se očito poslužili kombinacijom čisto verbalnog prikaza i foto dokumentaci- je tekstualnim podacima. Balansirajući (nadamo se dovoljno vešto) sa poštovanjem autorskih prava,, poslužili smo se napisima poznatog stripadžije Zdravka Zupana , ovde u svojstvu velikog hroničara stripa, pri čemu ovde iskazujemo osobitu zahvalnost na materijalu. Preuzeti prilozi su nastali u popriličnom vremenskom razmaku:
Prvi foto-tekst je iz Zupanove knjige Vek stripa u Srbiji (Pančevo, 2007; a to bi trebalo da bude vrhunska lektira za svakog strasnog proučavaoca istorije stripa kod nas!), a u nastavku, kao komplementarni izvor podataka, odnosno sažetak sa ilustracijom, prilog preuzet sa pretposlednje stranice nekadašnjeg Yu strip magazina („Dečje novine“, naravno) iz marta 1982. (odatle je i prizor iz stripa „Robinjica Zlata“), pa procenite koliko zajedno predstavljaju neki izvor informacija. Napomenimo da se po našim informacijama i ove godine na jednoj manifestaciji pojavio pomenuti Dragi A. Nedeljković kao najstariji živi autor stripova! (rožen 1920.)
Skoro da ovi prilozi govore sami za sebe, ali da se još malo nadovežemo. Jedan od ranih posleratnih nosača stripova
bilo je i časopis „Sili simfonije“ – upravo ovako fonetski napisano, ćirilicom. Izašao je samo jedan broj, koj je na čak 96 strana iznedrio repertoar već klasičnih junaka: Popaj, Mačak Feliks, Džimi Klap, Rile i Gile (Mutt & Jeff), kao i jedna kompletna epizoda Boema, bazirana na predratnoj kreaciji K. Kuznjecova, au likovnoj obradi S. Mišića. Ipak, u to vreme „odozgo „već stižu prve negativne reakcije na razvoj stripa i napisi o njegovom štetnom delovanju na našu omladinu i njenu samosvest itd. – čak prestaje da izlazi strip „Udarna grupa Đoke Štormovika“ (tandem B. Ćopić/ Ivo Kušanić u listu „Pioniri“) ali, kraći zastoj i neki tihi ali moćni prelom (prodor) preko sredine 20. veka uskoro je iznedrio klimu u kome su, sa manje ili više stabilnim usponom tokom narednih nekoliko decenija, uzletela i razbaškarila se brojna strana, domaća (i licencna) izdanja i kreacija…
