Čežnjom mi kuješ život,
dušu mi staklenim pogledom
dodiruješ,
a osmehom mi čvrstu nadu
daješ…
Tako u srce radost mi šalješ.
I nek’ti posleponoćni sati sve
grehe ‘proste,
jer tvoje grehe ja spoznati ne
mogu.
Previše su nevini i svetli…
Oni me hrabre i bodre,
kad zaplivam u burne vode,
koje ka tvom ušću vode.
