Rekla sam da ne znam kako dalje. Ti si rekao da samo budale misle da znaju sve. Nacrtao si mali krug i rekao: Neka ovo bude malo znanje. Oko njega si nacrtao još jedan. Rastojanje izmedju kružnica je neznanje – rekao je.
– Sada ću nacrtati još jedan krug. Neka bude veliki. To je veliko znanje. Oko njega ću naslikati još jedan. Njihovo rastojanje je mnogo veće od prethodnog. Vidiš li? Što više znaš, to postaješ svesnija onoga što ne znaš.
Ne plaši se. To je život. It’ s not easy sweetheart.
Nasmejao si se.
– Nešto si rekao?
– Zapravo želeo sam da ti pošaljem osmeh, iz tvog pogleda sam naslutio da se pitaš da li sam tu, onaj isti, onakav.
Onda si pustio Pink Floyda i rekao da ćeš uvek biti tu. Da nećeš zaboraviti. Da nisam obična. Da zaslužujem bolje. I da će biti bolje. Da potražim sreću.
Šta je uopšte sreća upitala sam?
Rekao si da znaš šta je nesreća. Da nju prepoznaješ vrlo lako. Da ona nastupa, onog trenutka kad zatvoriš vrata sa sobom. Kad odeš, a voleo bi da ostaneš i govoriš o sreći.
