Nova godina zaslužuje da je dočekate poštujući pravopisna pravila!
Svakog 1. januara dočeka nas pregršt novogodišnjih čestitki. Svi nam žele otprilike isto, pa se brojne sms poruke razlikuju uglavnom po stilu pisanja, ali i u jednoj vrlo bitnoj stavki – pravopisu.
Ako nekome iskreno želite da čestitate praznike onda bi bio red da to učinite valjano, kako zapoveda Pravopis srpskog jezika i kako to rade svi pismeni Srbi.
Koliko puta vam se desilo da dobijete čestitku sadržaja: Srećna Nova Godina ili Sretna nova godina?
1. U školi smo, valjda, naučili da se nazivi praznika pišu velikim početnim slovom. U slučaju da se u imenu praznika nađu dve reči, kao što je to sa Novom godinom, onda će početno slovo prve reči biti veliko, a početno slovo druge reči malo. Dakle, čestitaćete ovako:
Srećna ti Nova godina!
Pogrešno je pisati Nova Godina!
2. Ako, pak, želite nekome prosperitet tokom ČITAVE naredne godine i ne čestitate samo praznik koji se obeležava 1. januara, onda ćete to napisati npr. ovako: Želim ti zdravlje i sreću tokom nastupajuće nove godine! U ovom slučaju “nova godina” nije praznik, već se misli na kalendarsku godinu od 12 meseci i zato se piše malim početnim slovom.
Ako niste sigurni da li se piše srećna ili sretna Nova godina, evo rešenja dileme!
3. Moguće je pisati i jedno i drugo! Norma standardnog srpskog jezika prednost daje obliku srećan/srećna/srećno/srećni/srećne/srećna, ali i prihvata dubletizam, pa nije pogrešan ni oblik sretan/sretna/sretno/sretni/sretne/sretna. Oba prideva nastala su od imenice sreća, a ona od glagola sretati (se).
4. Srećni novogodišnji praznici! Pridev “novogodišnji” pišemo malim slovom i kada je u sklopu naziva nekih predmeta: “novogodišnji ukrasi”, “novogodišnja jelka”… Ako označava početnu reč imena neke manifestacije onda pišemo velikim slovom, npr. “Novogodišnji vašar”; ali – “Beogradski novogodišnji festival”!
5. Ako želite da naznačite tačnu nastupajuću godinu prilikom čestitanja, to bi trebalo da uradite ovako:
Srećna nova 2018. godina! Kao i kod primera br. 2 – “nova” se ne odnosi na praznik, već na čitavu 2017. godinu. I ne zaboravite da na kraju godine obavezno dodate tačku, ako pišete brojkama. Ako, pak, pišete slovima važi pravilo višečlanih brojeva kada se svaki član piše odvojeno: Srećna ti nova dve hiljade sedamnaesta godina. Skraćenice za godinu su g. ili god.
6. U našem narodu obeležava se još jedan praznik – Pravoslavna nova godina, koju su Srbi prisvojili i preimenovali u “Srpsku novu godinu”.
Julijanski kalendar su, osim Srpske pravoslavne crkve, prihvatile i Ruska i Beloruska pravoslavna crkva, Bugari, Rumuni… U Jerusalimu i Poljskoj se slavi po julijanskom kalendaru kao i u nekim delovima onih zemalja gde je prihvaćen gregorijanski kalendar. Da li ste ikada čuli da u Rusiji neko poželi srećnu Rusku novu godinu?
Kada želite nekome da čestitate napišite: “Srećna Pravoslavna nova godina”, a ne “Srećna Srpska nova godina” ili još gore “Srećna Srpska Nova Godina”. Samo prvi član u imenu praznika piše se velikim početnim slovom.
Kalendar nije srpski, već julijanski. A to je kalendar i nekih drugih pravoslavnih naroda, a ne samo Srba!
Mali božićni pravopisni dodatak…
7. Kada su u pitanju Božić, Badnji dan i Badnje veče koristi se veliko početno slovo u prvoj reči. Ali, čestitaju se božićni praznici malim početnim slovom, jer se pridev piše malim slovom. Od Božića, pa sve do Bogojavljenja pozdravlja se sa “Hristos se rodi” ili “Mir Bož(i)ji, Hristos se rodi”, a otpozdravlja sa “Vaistinu se rodi”. Staroslovenski predlog Vъ sa tvrdim poluglasnikom izgovara se “VA” (u duhu ruskog jezika “VO”), a značio je isto što i danas znači predlog “U”, pa je doslovno značenje reči “vaistinu” – uistinu, zapravo, stvarno…
8. Praznike prate i Deda Mraz, Sneško Belić, Božić Bata… i pišu se upravo ovako – obe reči velikim početnim slovom.
Srećni vam novogodišnji i božićni praznici! Želimo vam da se lepo provedete za Novu godinu i da vam čitava nova 2018. godina donese zdravlje, sreću i svako blagostanje!
Autor: K. M.
Izvor: opanak.net
