U svetlu idiličnih prazničnih slika koje nam se nude, možda kao i ja spadate u kategoriju ljudi sasvim daleko od idile… Možda ste umorni od svega, možda ste tužni, možda ste izdani, možda ste sami, možda ste bolesni, možda ste izgubili osobu koju ste jedino voleli, možda ste bankrot, možda ne možete više da izdržite bolove i povrede koje vam nanose bližnji i daljnji, možda mislite da ste sve pogrešno uradili u životu, možda se osećate nemoćni, možda vas je strah i ne razumete ovaj okrutni svet, možda vam nijedan od stotine „lajf kouč“ saveta nije pomogao, možda vam se čini da vas niko ne čuje, možda vas neko fizički i mentalno zlostavlja, možda vam je dete bolesno, možda ne možete da imate dete, možda ne možete da nađete ljubav svog života ili ste shvatili da je ljubav vašeg života skot vašeg života, možda vam neko blizak želi smrt, možda ste pokradeni, izbačeni sa posla, možda ne znate kako da kupite hranu i lekove, platite kredit, možda vam je dete narkoman, možda vam je muž impotentan, a vas krivi za to da ste debela i stara, možda vas svekrva šikanira ili vas snajka tera u grob, možda se upravo razvodite, možda nemate vremena na ovom svetu čak ni da se razvedete, možda nemate dom… Možda kao i ja dočekujete Novu godinu znajući da izvesno nežete dočekati sledeću… Da, u idiličnom svetlu novogodišnjih praznika, postojimo i mi u nekoj ili u svim ovim kategorijama i srećna nam Nova godina makar je u suzama dočekivali, moramo verovati da ima nade i smisla… Zaplešimo pa makar sami sa preostalom nestašnom radošću u sebi.
