Invictabike – pravo mesto za vaš bicikl

Bilo da bicikl vozite samo do posla ili ga koristite za prevozno sredstvo do pijace, to je idealni kompanjon u održavanju savršene forme.

Naš sagovornik je Ivan Arpaš, osnivač Invictabike radnje u Novom Sadu. On je sa nama podelio priču o njihovom nastanku, trudu, inovacijama i uticaju biciklizma na zdravlje.

Kada je nastao Invictabike?

Invictabike je nastao 2013. godine. Osnivači smo moja devojka i ja. Zajedno smo krenuli u ovu priču. Sve se to postepeno razvijalo i usput kako je naša priča rasla tako smo rasli i mi kao ljudi. Sticali smo puno novih prijatelja, sa nekima smo postali i kumovi. Kroz celu ovu kratku istoriju Invictabik-a se izrodilo mnogo lepih stvari, jedna od njih je da postajem otac u oktobru.

Imate dosta pozatih ličnosti koji vas posećuju?

Kada smo krenuli sa radnjom, krenuli smo bukvalno od nule. Imali smo 300e i još neke pare koje smo pozajmili. Sve smo sami krečili, pravili police i vršili sve radove koji su bili neophodni. Prijatelji su dosta dolazili da nam pomažu.
Sada kada nekome pričamo o tome kada vide sve šta stoji iza nas misle da je to nemoguće, ali stvarno se desilo tako. Imali smo tu neku viziju. Igrom slučaja desilo se da te neke pozante ličnosti dođu baš kod nas.

Vaterpolisti Borisu Vapenskom ću biti kum za manje od mesec dana. On nam je doveo Andriju Prlainovića. Prijatelj iz radnje je školski drugar sa Goranom Obradovićem, tako da nam je on doveo Ivanu Španović koja je došla da uzme bajs kod nas. Pagonis kik-bokser, je takođe naš prijatelj i mušterija kao i mnogi drugi.

Činjenica je da svi oni ne bi dolazili kod vas da niste tako dobri?

Za to je zaslužan veliki rad i prave ideje. Takođe smo hteli da povežemo gradske ljude, npr. nekoga ko pravi dobre grafite i ko svoj talenat može da udruži sa nama. Tako je cela priča nastala. Kada smo otvorili radnju ja sam imao 23 godine. Dosta smo bili mladi.

Početni servis je bio mnogo nivoa razvoja ispod ovoga što sada možete videti kod nas, ali to je tako kada tek počinješ. Tada si svima simpatičan i ljudi ti sve gledaju kroz prste. Sada kako smo postali brend na neki način u gradu, ljudi od nas očekuju maksimum. Sada je mnogo teže raditi. Teže je ostati na ovom nivou nego doći do njega. Mi imamo mlad tim, prosek godinam nam je 30. U početku nas je bilo dvoje sada nas ima osmoro.

Sve je u suštini spoj dobre vizije i želje za nečim drugačijim?

Istina, imali smo dobru ideju, viziju, želju da napravimo nešto drugačije, da to ne bude klasična prodavnica gde uđeš-kupiš i izađeš. Ne. Kod nas su ljudi ostajali na kafama, posle smo išli u izlaske, ostvarivali smo dobru komunikaciju i prijateljstva. Jako veliki broj ljudi se oseća kod nas kao da je sve to njihovo.

Kada smo pravili treći trođendan došlo je oko 200 ljudi. To je veliki broj mlađe populacije, a dosta i starijih ljudi. Oni mene često zovu da dođem da pijem kafu sa njima, a imaju oko 50,60,70 godina. Zovu me da izlazim sa njima. Svi oni voze bajs i ponosan sam što im je to izduvni ventil.

Reci mi nešto više o restauraciji bicikala?

Kada smo počeli da radimo restauracije, to nije bio naš izum. To postoji i ja sam video to od nekog drugog, ali posle nas to je počelo da ide masovno i iz drugih okolnih gradova. Restauracije su počele da se rade širom Srbije. Generalno to je dobra ideja, ali kod nas nije bila toliko zastupljena.

Restauracija je mnogo skuplja nego da kupiš običan bajs, ali to je uspomena koja ljudima znači od baka, deka, očeva.. nekih bitnih osoba i oni taj svoj stari bicikl uglavnom daju na restauraciju. Mušterije sve same biraju. Donesu bicikl izaberu boju, ručke.. Ima i onih koji prepuste sve nama, da mi uradimo bicikl po svom iskustvu i želji.

Kod nas je to proces koji vremenski traje malo duže. Kada smo krenuli sa tim to je bila samo obično farbanje, onda smo se usavršavali iz godine u godinu. Radimo tzv.plastifikacije, peskarenje. Skidamo svu farbu, niklujemo delove, poliramo delove i za jedan bicikli je neophodno oko nedelju dana dok se to sve iskombinuje i sastavi.

Šta je karakteristika dobrog bicikla?

Dobar bajs podrazumeva da kada sedneš na njega da on odgovara tvom telu i da bude funkcionalan 100%. Cena nije presudna, da li on košta 100e ili 1000e to nema veze. Za neke druge stvari, za sport bitno je da je lagan, a za gradsku vožnju je bitno samo da je udoban, da odgovara biciklisti i kada ga vozi da bude ispravan.

Koji se bicikli najviše traže na tržištu?

Novi Sad je ravničarski grad i grad u Srbiji sa najvećim brojem biciklista što se tiče korisnika bajsa za gradsku upotrebu. Ovde se najviše prodaju city bajsevi ali postoji i velika potražnja za MTB bicikle i drumske bicikle.

Koje su inovacije što se tiče opreme za bicikliste koje možete da ponudite mušterijama?

Što se tiče opreme imamo dosta stvari koji omogućavaju udobnost biciklisti. Imamo klupu, gde se mere vaše karlične kosti i prema vašoj geometriji se pravi sic. On zavisi od položaja sedenja, da li je 90 ili 60 stepeni. Tu su još i eskulator ručke. Takođe i bruks sedišta koji su ručni rad. Prave se u Engleskoj i do dan danas se izrađuju ručno. To je najudobnije sedište koje se formira prema vašem karličnom sklopu i postaje samo vama udobno. Samo sedište košta oko 100e, dok obična koštaju oko 1000 din. Naša preporuka je da definitivno ne treba žaliti na udobnom sicu.

Da li se Novi Sad izdvaja od ostalih gradova u Srbiji po broju biciklista?

Novi Sad je grad sa najviše biciklista, sa najviše biciklističkih staza, najpogodniji grad za bicikliste. Ovde je sve ravno, a Fruška Gora je na 20 km od nas. U nešem gradu ima dosta ljudi koji vole bicikl, kojima je on uživanje. Idu biciklom na posao i ti ljudi su manje stresni nego oni u kolima. Jedina mana je kada pokisnete.

Invictabike ima svoj biciklistički klub i učestvujemo u trkama na državnim prvenstvima. Imamo neku solidnu poziciju u celoj Srbiji. Mislim da smo jedan od jačih novosadskih klubova što se tiče broja takmičara, a imamo i dosta dece.

Ovde biciklizam nije generalno razvijen. Kod nas nema para za bicikliste od strane države, karijera ti nije zagarantovana, moraš samo biti fanatik da voliš to i ništa drugo da ti nije važno.

Kako održavati bajs preko zime?

Biciki moraš održavati kao i auto. Ljudi uglavnom održavaju sezonski bajseve. Kada je sezona dođu a preko zime ga drže negde napolju ili u šupi. On korozira i kada dođe servis treba mnogo para kako bi ga održali. Ukoliko bi to radili redovno preko cele godine, ne bi morali da ulažu mnogo novca.

Elektro bajs je budućnost u svetu pa jednoga dana i kod nas. U prednjoj korpi možeš da prevoziš namirnice. Ona može da se zatvori da ne prokišnjava a takođe tu može da stane stolica za dete. Umorni roditelji tada teret ne bi osetili zbog elektro motora. Ne troši gorivo niti išta drugo. Elektro bajsevi su jako dobra stvar za one koji se leti mnogo znoje. Na ovom bajsu nemaju taj dodatni napor okretanja pedala.

Mi smo krenuli da radimo elektro bajseve pre dve godine. Imamo momka koji se bavi elektronikom i te neke osnovne stvari rešavamo. Jedan dobar elektro bajs košta od 700e pa naviše. Mislim da naš standard još nije na tom nivou da većina ljudi može da priušti sebi ovaj bicikl.

Ko sve može da radi servis kod vas?

Mi imamo svoj servis, kao i prodaju bajseva od najmanjeg do najvećeg. Bili smo se prebukirali, teško je pratiti svoj rast. U jednom trenutku nam se desilo da smo sami sebe prerasli sa 400 bicikala nedeljno .

Kada je neki bajs dugo na popravci, može doći do negodovanja od strane mušterije, meni je to jasno ja sam toga svestan. Zato smo uzeli da radimo na zakazivanja. Otvorili smo dve servisne tačke. Druga servisna tačka je u centru, jer veliki broj ljudi iz centra nam je donosio bajseve na Telep. Bilo ko može da dođe u naš servis, bez obzira da li je u pitanju naš kupac ili ne. Takođe održavamo kolica paraolimpijcima, odnosno njihova smo tehnička podrška.

Da li je teško opstati u vrhu, među ostalom konkurencijom?

Mi smo prva radnja koja je počela da se reklamira putem Facebook-a i Instagrama. Taj vid marketinga je posle nas krenuo masovno da se koristi. Nama su svi lajkovi i pratioci bili spontani. Nismo tada imali nekoga da platimo pa da nam skuplja lajkove i ljude.

Biciklizam je zdrav sport, mnogi ljudi koji danas servisiraju kod mene, sutra će kod nekoga drugog. Svi mi što držimo radnje se međusobno poznajemo i sve su to razumni ljudi i zdravo razmišljaju. Svi se mi borimo za tržište i za što bolji plasman. Nekada tu bude natezanja ali sve je to u granicama normale.

Statistike pokazuju da se u svetu godišnje proizvede preko 100 miliona bicikala. U poređenju sa proizvodnjom automobila koja osciluje na oko 60 miliona jedinica godišnje, to je ogroman broj. Bicikli se koriste na svakom kontinetnu, u najbogatijim nacijama, kao u razvijenim i manje razvijenim zemljama.

Ovo ima smisla: biciklizam je često najbrži, najfleksibilniji i najpouzdaniji način za kretanje po gradovima. Zato svratite u Invictabike. Tamo ćete sigurno biti dočekani sa osmehom, a osmeh neće nedostajati ni na vašim licima kada budete odlazili.

Irma Mićanović

Izvor: luftika.rs