Intro. Dug.Težak. Iznova ga preslušavaš. Nem si. Gluv.
Intro. Izaziva strah. Zabrinutost. Tugu. Intro u kojem si spreman na sve. Da se promeniš. Pružiš otpor. Zaigraš. I u isto vreme ne dozvoliš da nanovo zasvira. Želiš da stojiš čvrsto na tlu i boriš se za nove tonove. Tonove raštimovane gitare, koje ćeš učiniti boljim, tek pod svojim prstima. Intro. Nanovo intro. A, onda ćutanje. I tvoja hrabrost. Skrivaš se iza vapaja. Ne govoriš. I odlaziš. Razmišljaš o koracima i da li su na pravom putu. Da li otključavaš vrata pravim ključem ili si ga ispustio u istom, možda pogrešnom.
Intro. Bližnjih. Tebe. Mene. Svih nas. Tišina. I ona nadljudska moć. Smeh. Kao reakcija na sad. Ovo. Sve između nas. I glas. I pogled. I pozdrav. I tiho zatvaranje vrata. I izlazak. I priželjkivanje povratka. I mogućnost za delovanje. I isprika. I nov korak. I opet intro. Sada u mislima. Hoću da ga dokučim. Hoću da mu pomognem, a on to ne dopušta. Iznova svira. Beži mi pod prstima. Plače. Zavija. Intro, zbog kojeg gledaš nekim drugim očima. I govoriš. I voliš. I trudiš se da ne zaboraviš.
Intro. Za sve nas. Za bližnje. Za tebe. Za mene. Za nas.
