U predstojećoj seriji intervjua TV emisija DVA KOMADA NEČEGA predstavlja vam goste koji su se do sad obreli u njoj. Nebojša Banaj Banzai basista je tri popularna rok benda.
1. Dragi Nebojša , ovih dana se navršila dvadesetogodišnjica smrti Milana Mladenovića. Neki njegovu grupu uzdižu u nebesa, dok neki misle suprotno. Šta ti misliš o bendu EKV?
Večna mu slava. Na EKV-u sam rastao, uz njih se družio sa ljudima, radovao se, tugovao. Oni su, uz još neke bendove, bili saundtrek jednog perioda mog života i još uvek volim da ih slušam. Kvalitet im je neosporan, ako to nije tvoj fazon opet im moraš odati poštovanje. Kad pomenu to uzdizanje u nebesa, meni su recimo Bitlsi oduvek išli na živce iz istog razloga. Toliko neki ljudi smoriše sa hvaljenjem i idolopoklonstvom da mi je bend i njihova muzika postala odbojna. Kasnije sam skontao da za moje mišljenje nisu krivi Bitlsi nego kojekakvi smarači koji ti nameću svoj muzički ukus. OK burazeru, dobar je bend, aj iskuliraj. Pošto svaka akcija ima reakciju, pojavi se pogrešno usmerena reakcija (kao u mom primeru) ili isti takvi likovi koji pošto-poto moraju da dokažu kako su EKV, ili Bitlsi ili ko već loš bend samo zato što se njima ne sviđaju. Nije nego.
2. Možeš da na pusto ostrvo poneseš jedan muzički CD. Koji će CD to biti i zašto?
Jedan CD? Samo jedan CD? Jesi li normalna!? Radije ću poneti gitaru.
3. Kakve reakcije dobijaš od ljudi u Srbiji kada čuju da si rok muzičar?
Kako od koga. Uglavnom pozitivne. Mnogima je zanimljivo, radoznali su, traže da čuju muziku koju stvaram, postavljaju pitanja, a ja Bogu hvala imam šta da odgovorim. Pojavi se i ona pomenuta grupacija „meni se to ne sviđa i dakle to ne valja“. Ima i onih koji sve posmatraju kroz lovu, i u fazonu su „to ti je samo hobi, nema tu života“ ili moje omiljeno „sviraj narodnjake, tu je lova“. Sviram ono što volim i na način koji volim, novčanice na čelu nisu moj fazon.
4. Kako ti se čini sadašnje stanje na domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni u odnosu na stanje od pre deset godina?
Uh, evo ga i to pitanje. Nemam neki jednostavan odgovor. Danas baš gledam emisiju na RTS-u gde se gomila muzičara žali kako nema prostora za pop-rok svirku a onda snimak kako sviraju obrade EKV-a. Dva benda iz Srbije i jedan iz Bosne, svi se žale na stanje na sceni i SVI sviraju obrade! Jeeeebote… Umreh od smeha. Autorski rad je postalo prilično zajeban posao, jako je teško doći do publike ali nije nemoguće. Lova nije najveći problem u celoj priči. Sposoban menadžment i logistika nam UŽASNO fali, sve moraš sam. Ima dosta njih koji se izdaju za menadžere i organizatore ali su jaki samo na rečima. Sa druge strane, kad bi se više radilo na sopstvenoj muzici (uz vođenje računa kojoj se publici i kako obraćaš), a manje analiziralo stanje (čitaj: kukalo) i svirale obrade, to stanje bi bilo mnogo bolje. Ako bih nastavio dalje, ispao bih i ja neko ko kuka, tako da ću ovde stati. Više volim da delam.
5. Sigurno da su svirke bendovima najlepši trenuci, a oko čega se pak najčešće svađate na probama?
Kad neko na pauzama odbija da prestane da drnda po instrumentu (ubedljivo najviše), kad se kasni na probe, kad neko ispali pa ne dođe na probu, kad se stalno ispada na istim mestima u pesmi… Nemam česta iskustva da se svađamo tokom samog rada na muzici, tu sve funkcioniše odlično.
6. Tvoj bend NE TAMO nedavno je objavio odličan spot “Diktator”. Ispričaj nam malo o numeri – kako je nastala, o čemu govori…
Kao i svaka pesma tog benda, nastala je kao improvizacija koja je vremenom dobila neku stalnu formu. Kao šlag na tortu naš MC i bubnjar Rajko zveknuo je tekst preko toga, opet iz neke improvizacije. O čemu govori? „Diktator diktira diktiranom diktat/diktiranom diktirano razumljivo nije“. To je ceo tekst pesme i prilično je jasan sam po sebi. Ja ga kapiram kao opis scenarija „jebаo lud zbunjenog“ koji samo političari (odn. diktatori) mogu da izmisle.
7. Za tvoj drugi bend PREDGRUPA MEZE karakteristično je da deo ljudi zbunjeno posmatra nastup, što je i jedan od ciljeva benda. Objasni nam malo taj vaš koncept.
Predgrupa Meze smišljena je kao kratki uvod u nastup glavnih bendova na svirkama, kao meze pred glavno jelo. Naš album prvenac „Dođi mi u goste“ ima 11 numera i traje celih 5 minuta, dok nam živi nastup ne traje duže od 15 minuta. Pesme traju od 15 sekundi do minut i nešto, i sve do jedne govore o hrani. Nastup nam je propraćen deljenjem hrane „za čačkalicu“: kobacice, sir, šunka, ima i neke rakije, ceo taj fazon. Naravno da ljude isprva ceo koncept najblaže rečeno zbuni, ali kraj našeg nastupa uvek je propraćen ovacijama.
8. Da čujemo neku anegdotu/zanimljivost vezano za tvoj treći bend VRANE KAMENE?
To je zapravo moj prvi bend, matični bend ako tako hoćeš, sa kojim najviše radim i oko koga se najviše cimam. Našu kreativnu groznicu uspeli smo da zarobimo u album „Svih ovih godina“ na koji sam jako ponosan. Svaki čas koji provodimo zajedno je anegdota, bani nam jednom na probu, videćeš o čemu ti govorim. Često nam govore da nismo normalni… Paaa da se ne lažemo i nismo. Od prve probe kad smo ugasili elektronski sat u studiju gde vežbamo glasnoćom svirke, do poslednjeg nastupa za Noć Veštica kad smo se pojavili u ratničkim bojama plemena Vrana, postoji 3 godine teškog ludila koje bi neko morao baciti na papir. Zainteresovana?
9. Kakvi su tvoji utisci o TV emisiji Dva komada nečega gde ljudi sa alternativne scene glume u satiričnim scenarijima?
Zanimljiva ideja, inteligentni i duhoviti scenariji, pristojna realizacija. Zanima me gde će ta emisija sve otići, šta će tek da postane. Nikad ne znam šta ću u sledećoj epizodi da vidim, to mi se najviše dopada. Smeh i važna poruka u jednom, to je za mene dobitna kombinacija.
10. I za kraj, predloži temu za neku narednu epizodu emisije.
Bliska budućnost, muzičari se kriju po nekim sirotinjskim skvotovima od posebnog odeljenja policije koje ih hvata i privodi u njihove skupe vile gde ih izdavači primoravaju da stvaraju hitove za ogromne pare što je za njih iskustvo gore od smrti. Zamišljam scenu gde muzičaru guraju lovu u džep a on se dernja kao da ga deru: „Ne pare, samo ne pareeee, neeeeee!!!“ Pored te ideje, mislim da i od Fernanda Petrovića treba stvoriti kompletnog multimedijanog umetnika, i posvetiti mu celu epizodu.
razgovor vodila Natalija Ž. Živković
