Razgrnem sećanja,
dotaknem život
i ko klovn na žici
bojim dan.
Nižem mu nijanse nada,
maljam ga bojama duge…
Ne bojim se
što sam mu slična
u nizovima različitosti.
Dijana Uherek Stevanović: BOJE DUGE
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Dijana Uherek Stevanović
U životu sam svašta pokušala da budem - čekajući da odrastem... Igrala sam se rečima, maljala uljem po platnu, svirala, zavijala, čuvala sreću drugih, gradila nadu sebi i učeći na greškama, konačno sam shvatila - da je život najveća umetnost kojom se čovečanstvo bavi, jer život mi je poklonjen, srce ogromno - ponekad nerazumno, stih i pokreti kistom su mi samouki, sve u meni je neobično, ali životim se, mada često ne znam - KO SAM...
