Igrali se vrani konji
pokraj starog Dvorskog parka,
pa u mesto skakutali
da Srbiju spasu mraka.
Svi u kasu, po vrstama,
iza svojih dičnih vođa,
priklonili mudre glave
ispred ždrepca usnatoga.
Ždrebac gordo na njih gleda,
njišti s dramskim pauzama,
a rod ljudski samo ćuti,
jer je sputan u uzdama.
Igrali se vrani konji
i to im se jako svide,
pa neka ih, nek nas jašu,
samo da na igru ide!
