spot_img

Igra se dok Italija ne bude prvak Evrope, novčić sudbine i dva finala u finalu

Evropsko prvenstvo 1968. godine ostaće upamćeno po nesvakidašnjem raspletu u finalu između Italije i Jugoslavije. Dragan Džajić bio je najbolji strelac turnira, sa dva postignuta gola.

Игра се док Италија не буде првак Европе, новчић судбине и два финала у финалу
Igra se dok Italija ne bude prvak Evrope, novčić sudbine i dva finala u finalu

Na prvenstvu su se nadmetale četiri najbolje ekipe iz kvalifikacija. Italija je imala prednost domaćeg terena, dok je Jugoslavija došla s verom da može postići bolji rezultat od drugog mesta iz 1960. godine.

Jugoslavija je u polufinalu savladala Englesku golom Dragana Džajića, a Italija je odigrala sa Sovjetskim Savezom nerešeno bez golova. Novčić sudbine odredio je da Italija ide u finale.

Prvi meč finala odigran je 8. juna u Rimu. Utakmica je bila vrlo napeta. Jugoslavija je povela u 39. minutu golom Dragana Džajića, jednog od najboljih igrača sveta te ’68. Međutim, Italija je uspela da izjednači u 80. minutu, kada je Anđelo Domengini postigao pogodak iz slobodnog udarca. Uprkos produžecima, rezultat je ostao nerešen.

Neposredno po završetku meča, doneta je odluka – pravi kuriozitet. Budući da se tada nisu izvodili penali u slučaju nerešenog rezultata, odlučeno je da se odigra još jedan finalni meč. Tako je drugi susret zakazan za 10. jun, takođe u Rimu.

U drugom finalu, Italija je nastupila u izmenjenom sastavu. Jugoslavija, iscrpljena prvim mečom, nije mogla da pruži veći otpor. Italija je dominirala i pobedila sa 2:0, golovima Điđija Rive u 12. minutu i Pjetra Anastazija u 31. minutu.

Ovo Evropsko prvenstvo ostaće upamćeno po prvom i jedinom slučaju kada je finale odigrano dva puta. Italija je osvojila prvi evropski trofej, dok je Jugoslavija još jednom ostala na korak od evropskog vrha.

Izvor: rts.rs

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.