Igra je osnovna aktivnost detinjstva i predstavlja delatnost koja ima duboki značaj za dete. Pomoću igre dete se svestrano razvija i kroz igru ispoljava svoje sposobnosti i sklonosti. Deca kroz igru dobijaju motivaciju i usmeravaju pažnju na određenu aktivnost. Kroz igru će deca savladati čak i ono što im je dosadno. U igri deca jačaju volju, razvijaju upornost, istrajnost, sve ono što će biti korisno za kasniji rad. Često se može primetiti da se dete potpuno preda igri, kao što to čine odrasli u radu. Zato se može reći da je igra važan posao, jer dete kroz igru formira radne navike.
Poznato je da deca najlakše uče kroz igru. Takvo učenje je spontano i bez prinude, pa će upravo zbog toga biti i efikasno. Osim dobrih rezultata, učenje kroz igru izaziva zadovoljstvo kod dece. Deca će prihvatiti zadatke koji im se postave u toku igre, radije nego da su oni postavljeni na neki drugi način. Igra je prava i najbolja priprema za budući rad. Posmatrajući odrasle u radu, deca će ta iskustva preneti na svoju igru. Često možemo videti da deca u igri uzimaju različite uloge, pa se igraju kuvara, prodavca, doktora, učitelja, majstora itd. Kod dece rad i igra su nerazdvojni. Deca će veoma rado pomagati odraslima u nekom poslu, ali će to smatrati igrom. Ona se često interesuju za ono što rade odrasli i žele da učestvuju u tome, pa se često dešava da ih roditelji udalje zato što ometaju. U tom slučaju to može izazvati kontraefekat, jer će se njihov interes okrenuti u drugom pravcu i kasnije će odbijati da pomognu. Zato bi trebalo da roditelji daju deci jednostavne zadatke u skadu sa njihovim uzrastom i mogućnostima. Na taj način će podstaći decu na razvijanje radnih navika. Igra ne samo da je osnovna aktivnost detinjstva, već je priprema za ozbiljan rad.
