Ćutite ponovo za istim stolom,
koji je prazan kao Vaša ličnost.
Dok Vas Vaš gazda naziva volom,
Vi čvrstvo verujete da postoji sličnost.
Lažu Vas, lažu, lakoverni čoveče,
ne može se porediti životinja sa Vama.
Svaka ovca, pas, mačka i goveče,
svaka od njih ukapira sama:
Neću da idem gazdi što me bije,
neću da volim onog što goni,
neću, jer mojoj se nesreći smije,
neću, jer uživaju tu samo oni.
Al’ ne zna čovek što može da kaže,
on nije svestan moći da menja,
on uživa da neko ga laže
i skuplja mrvice za pokolenja.
On ljubi ruku što ga ne hrani,
što mesto hleba šamar mu daje.
On kuka kako lepše je vani,
al’ na svog gazdu neće da laje:
Čudi se, čudi, zemaljski čoveče,
što iko s tobom poredi goveče,
jer za tebe ovde budućnosti nema,
dok će pak za goveče ostati dilema.