“ razgovori krajputaši“
Dobar dan!
Dobro ti bog dao!
Pa, kako je?
Videćemo. Tako je kako je.
Kako to?
Rano je.
Kako rano? Prošlo podne.
Za to, što ti pitaš, rano je.
Jel bar počelo?
Onako. Nazire se.
Šta?
To. Sada se pakuju političari, glavata gospoda, pa će posle doglavnici, pa poltroni…
A vi?
Uuu, daleko je do nas.
Ko će posle?
Oni što nešto znaju, što su potrebni ovima što ne znaju. Mora neko nešto i da radi.
Ima i takvih?
Tu i tamo. Ali i oni otpadaju ako nisu podobni ovim glavonjama i ako laju.
Šta je sa narodom?
Šta narod?
Pa jel pita neko njih?
Ko si ti stranče? Jesi li lud ili se praviš lud ili provociraš?
Izvinite nisam…
Šta nisi? Mi smo ti, mi smo bre narod.
Koji?
Svaki narod.
Pa jel vas nešto…
Nešto pitaju? Bolje ćuti.
Da ćutim?
Narod je pučina jedna grdna, masa, rulja i sl.
Nije baš tako. Sada je demokratija. Narod vlada.
Auuu, pa ti si teži slučaj nego što izgledaš.
Zašto?
Narod je glasačka mašina, a mašine nemaju glavu, mozak, dušu.
Kad ne glasa šta narod ima?
Usta,velika, stomak, oči…
Sve vidi.
Vidi, vidi. I kuče vidi al kad mu bace kosku ono polomi noge da je dohvati.
Ipak, nema promena bez naroda.
Nema.
Pa šta kažete? Ovi, što ste ih izabrali, kako ide, mislim, jel bolje?
Vidimo šta misliš al bolje da ne misliš. Sedi. Oćeš pivo, sok, posluži se.
Hvala.
Vidimo da si izdaleka.
Šta kažete, jel bolje?
A kafu, oćeš kafu?
Hvala ne treba. Jeste li vi odavde?
Hvala na pitanju odavde smo.
Nikako da mi kažete.
Rekli smo ti.
Šta?
Sve.
Nisam čuo.
Nisi hteo da čuješ.
Znači bolje je.
Oćeš uz kafu običnu ili mineralnu vodu. Imamo našu, odavde. Dole je naš izvor ali pre neki dan jedan kupio tu zemlju.
Ko?
Ne znamo, nov neki, sada ga izabrali za nešto pa se odmah pročuo.
Šta kupio?
Ledinu.
Što? Zbog izvora?
Jeste. A do juče bio narodni.
Od kada?
Oduvek.
A sada?
Sada njegov.
Ko je taj?
Ne znamo. Nov.
Nov?
Kadar. Do juče bio isti ko i mi, samo glasniji.
Kako glasniji?
Držao govore.
Kakve?
Vatrene.
Zašto?
Vidiš valjda.
Zbog izvora.
Aha, i da nama bude bolje, naravno.
I? Jel bolje?
Jel piješ sa šećerom ili bez?
Gorku. Jel bolje?
Jeste. I mi pijemo gorku.
Ma ne kafa.
Znamo i rekli smo ti. Jeste. Njemu.
A, to. Vickasti ste vi. A ova mineralna? Jeste li je prodavali?
Dolazili sa svih strana zahvatali, nosili. Narodno, svačije i ničije.
A sada?
Ograđeno.
Znači sada se zna vlasnik.
Aha. Jeste.
Super.
Super. Sada se više ne zna korisnik.
Pa valjda isto.
Nije.
Šta?
Ranije je narod bio i vlasnik i korisnik a sada…
Šta ste sada?
Posmatrači.
Učesnici posmatrači?
Ne. Posmatrači posmatrači. Samo gledamo a odlučuju drugi. Ta vremena su prošla.
Koja?
Samoupravljačka.
Vi ste se za to i borili.
Aha.
Pa eto.
Stoka.
Ko?
Narod.
Zar „stoka“ nije uvredljivo?
Kada se kaže „bez repa“, a ovako nije.
Šalite se?
Aha.
Borili ste se za promene.
Jesmo.
I uspeli ste.
Uspeli smo.
To ste hteli.
To smo hteli. Sirotinja se izborila za prava bogatih, narod za gospodare. E moj stranče mi mislili da tebe zezamo a ti zezaš nas.
Ja samo pitam.
Mi samo odgovaramo. A niti ti pitaš niti mi odgovaramo.
Kako to?
Ko je bre nas ikad išta pitao? Sem poreznika i milicajaca.
Auu, ala leti vreme. Moram dalje.
I mi.
Idete negde?
Ne idemo.
Kažeš: „i mi“.
I mi moramo: dublje.
He, he, dobra fora. Eto, ispričasmo se, lepo.
Videćemo.
Šta?
Dosta napričasmo, a da li je mnogo da li malo videćemo.
Kako to?
Zavisi.
Šta zavisi?
Ko si i šta si.
Putnik.
Ako si naš pričali smo malo ako si njihov mnogo.
Rekoh vam, ja sam putnik. Svoj i božji.
Nas si našao. Stariji smo od tebe.
Kako stariji? Rekao bih da ste mlađi.
Mi smo narod a od naroda niko nije stariji.
I ja sam neki narod.
Nisi.
Kako nisam?
Ti si putnik a i mnogo pitaš.
Izvinite.
Ma ništa, izvini ti, i pazi se.
Što da se pazim?
Ovde ima mnogo krivina, nizbrdica i klizišta.
Opasno a ?
Može da bude.
Dobro, paziću. Uzdravlje.
Zdrav bio i požuri.
Što?
Kod nas se brzo smrkava.
A, to.
Aha. To. Uzdravlje, pa dođi opet. Ne reče nam ime.
Radoje.
Lepo ime. Bio jedan neki dan. Isto Radoje. Dođi opet.
Doći ću.I onako džabe putujem.
Što?
Gde god dođem kao da nikada nisam ni otišao. Sve isto. Ne rekoste mi glavno.
Koje?
Jel vam sada bolje?
Jel ovo tvoj štap?
Uf jeste, za malo da ga zaboravim, a navikao sam na njega.
Mi bismo ga čuvali.
Hvala. Odoh ja.
Hvala tebi i znaš šta?
Šta?
Sam si odgovorio na ono tvoje pitanje.
Kako?
Lepo, kada stigneš tamo gde si krenuo setićeš se.
Opasni ste vi.
Narod je uvek opasan samo se to ne vidi dok se sa njim razgovara.
I mudri ste.
I ti si.
Au, zađe sunce.
Vidiš. Začas. Poitaj.
Zbogom braćo.
Doviđenja Radoje.
