I tako mlađani već objavljuju, zar ne ?

  Pa, kako je to zapravo počelo ? Mislim, u istoriji stripa prvo su i došle do izražaja te kratke forme, u « kaiševima » (strip). I junakinja naše priče je tako počela… i za sada se dovoljno proslavila i na taj način ! Ona je Nevena Mitrović – Valjevka koja se, što bi rekli, tek opunoletila, a već 5 godina je afirmisana sa kaiš-stripom o Marku Kraljeviću i Musi Kesedžiji, koji začinjava jednu od poslednjih stranica « Politikinog Magazina ».

             I opet, kako to počinje, za pojedinca… Jednostavno nacrtaš nešto kao zadatak iz likovnog, za neku izložbicu od školskog, ili šireg značaja, onda tvoji radovi prođu manje ili više uspešno, posle se to odloži negde pa se i zaboravi na to . . . a ako imaš talenta i volje pa nastaviš, uz odgovarajuću podršku (procenite sami koliko zasluženo favorizovana naša mlada autorka, ali znajte da je više puta nagrađivana za svoje radove !) onda postigneš nešto što će ceniti i voleti širi auditorijum.

             Ova vredna devojka, sada učenica Škole primenjenih umetnosti u

      Šapcu, ima predispozicije i kao kćerka akademskog slikara Miloja Mitrovića; kaže da ne propušta priloge Marka Somborca koji u sličnom formatu izlaze u « Blicu », a podršku joj pruža i poznati karikaturista i ilustrator Brana Nikolić. Radovi Nevene Mitrović u relativno jednostavnom, ali stabilizovanom karikaturalnom obliku, predstavljaju uspešan komičan pristup našoj epskoj tradiciji, te se bez osećaja uvredljivosti i dalje možemo prepustiti užitku uz zgode i štoseve sa Markom Kraljevićem (uz koga se povremeno pojavljuje i njegov otac, kralj Vukašin, i naravno Šarac) i Musom Kesedžijom, koga u ovom slučaju, kao lojalnog šampiona bodri i Sultan.

           Ovo svakako ne spada u prve pokušaje da se lik Marka Kraljevića, na ozbiljan ili šaljiv način, obradi u stripu, mada se slažemo da prilika kod nas nije baš mnogo korišćena. Rekli smo da nema potrebe da ove štoseve smatramo uvredljivim – bar za nas, jer se pretežno odvijaju na Musin račun, a sad ćemo, u trenutnom nedostatku obimnijih vizuelnih izvora, pokušati da dočaramo još neke zgode.

–         U par kadrova se pojavljuje samo Šarac koji sreće zebru, i pri tom zbunjeno izjavljuje da « takvo priviđenje još nije imao ». Od egzotične menažerije, u jednoj prilici ga prikazuju kako je odnekle uvezao slona, pa kažu kako je nabavio neku čudesnu mehanizaciju, a  drugde je doveo nosoroga, očigledno da bi preplašio Musu !

U jednoj me’ani, Marku nešto ne beše vino po ukusu… onda u sledećem kadru me’andžija uopozorava Musu Kesedžiju da ubuduće pere noge pre muljanja grožđa ! I , jedna šala direktno na Markov račun (uostalom, i on beše samo čovek, poznat po izvesnim manama) – Marko jaše i vidi oznaku ograničenja brzine (40 na sat) pa kaže : « Zbog ovih novih propisa, izgleda da ću zakasniti na Kosovo!»