Rekli smo već da je originalni dugometražni serijal Maxmagnus – 25 epizoda formata kao za Alan Ford, u Italiji izlazio tokom 1979. i 1980. (crtač L. Čimpelin), a u SFRJ je ugledala svetlost dana nakon nekih 6-7 godina, u izdanju Vjesnika. Naravno, iskorišćeno je i proišiteno mnogo ideja i štoseva iz kratkometražnih ostvarenja koje je crtao Magnus…. To je ostvarenje koje obiluje kvalitetnim crnim humorom, ali pokreće brojna socijalna i društveno-politička pitanja koja bi bila aktuelna i danas: pojam vlasti, težnje i načini za očuvanje ili osvajanje iste, njena raspodela, zloupotrebe, psihologija mase, ličnost vlastodršca i probuđenih pojedinaca iz naroda… Pokušaćemo ukratko da predstavimo dogodovštine iz dotičnih 25 epizoda:
Od 1 do 10 – upoznavanje sa likovima, prilikama i neprilikama u zemlji, deljenjem (ne)pravde, zahtevi od strane predstavnika narodsa (o njima, v. u narednom pasusu); od malobrojnih Maksmagnusovih suseda koji se ovde predstavljaju,
upoznajemo i Kralja od Zakrpe (Re di Porcionia)- naš prevod sasvim odgovara prvobitno zatečenom imovnom stanju na njegovom dvoru; glavni poverioci su dva brata bankara, a prilikom jedne posete upravo Maksmagnusov Ministar pomoću prevare i (anonimne, naravno) otmice jednog od njih omogućava ovom kralju da iznudi od drugog brata pozamašnu sumu novca i tako stane na noge! … Uskoro je i okvirno dogovorena udaja Maksmagnusove kćeri za Princa od Zakrpe, ali kad je jednom prilikom ugledao Princezimo lice…avaj! (inače je već bio u, tada stabilnoj, ljubavi sa služavkom poznatom kao Mesečev Sjaj) Nakon povratka kući načinio se ludim, a dobro podmazani Ministar koji došao da izvidi situaciju rado je prosledio tu priču dvoru koji ga je poslao! Među bitnijim zbivanjima, tu je i promovisanje navodno čudotvornog jezera, uz blagoslov Velikog sveštenika, a upravo u 10-0j epizodi se srećemo sa već opisanim rasrinkavanjem plemićke zavere.
Od 11 do 16 – Nastavlja se eksploatacija i ugnjetavanje pučanstva; od od likova koje pnismo prethodno ponaosob pomenuli, tu su predstavnici naroda koji još uvek kuju planove za pobunu – Četvorooki, jedan od retkih likova koji nosi naočari (u retkoj prilici saznajemo da se zapravo zove Karl, Karlx…), rečit i obrazovan, ali zna da bude uobražen i naprasit; tu su njegovi sledbenici Stil i ne baš tako bistri Gnok, a naknadno im se priključio i snažni Kamenoglavi (Testa di Pietra); inspiraciju nalaze zalivajuću grlo u jednoj krčmi u kojoj, što demagogijom što pretnjom, uvek ubede nesrećnog krčmara da nije trenutak i da ne priliči da traži od njih da mu plate račun za popijeno! – Taj trend će se nastaviti i posle pobune, kada će pod raznim izgovorima ponovo biti „počastvovan“ da usluži zaslužne predstavnike naroda, jel’ te… Važno je da pomenemo i lik lopova Drpige (Sante il brigante), nesretnog i nespretnog odmetnika koji vlastodršcima služi za zastrašivanje naroda nabacivanje krivice za razne stvari, a ustvari on je zadovoljan ako uopšte uspe da se prehrani tokom dana! („Lopov Drpiga, večita opasnost? – Večita glupost!?) Kasnije su mu se pridružila i dva starca (poznati kao Bradonja i Mrtvačka Kost), preživeli iz starije populacije nad kojom je izvršen pogrom kao nad beskorisnim jedinkama (preživeli su čak jedno vreme aktivirali i svoj pobunjenički pokret) uglavnom, ne prolaze ništa bolje…
U 15-oj epizodi se odvija Veliki turnir koji je Kralj organizovao da bi vitezu pobedniku, ovaj… utrapio ruku svoje kćeri – ovde dolazi do izražaja još jedna Ministrova velika zloupotreba: tajno preuzevši čarobni napitak lepote od dvorske čarobnice Harpije (a zapravo ga je Kralj naručio – pre toga je jednom neoprezno probao nešto drugo, i na kratko bio pretvoren u žabu!), on nakon brojnih peripetija zadobija lik lepog i snažnog viteza i pobeđuje u završnici Turnira! (da, propratne povlastice bi vredele i te muke- oženiti Maksmagnusovu kći) No, dejstvo napitka opet prestaje, i on naravno pada u veliku nemilost kod kraljevskog para (kod Princeze, kako se uzme – može i daj šta daš…) U međuvremenu se pokreće i direktna pobuna naroda – oružje pokupljeno uglavnom kao nusprodukt od okršaja na turniru, a Ministar kojeg izbavljaju iz tamnice nema izbora nego da im se priključi…. Pobuna uspeva i Kralj je svrgnut i prognan sa porodicom!
Od 17 do 24 – Rekosmo, kraljevska porodica je svrgnuta i proterana (trebalo je tu osim krune da padne i neka glava, ali neverovatni Ministar je diskretno izmamio još skrivenog blaga od kralja i ubedio pobedioce da mu sačuvaju život!) Treba urediti zemlju u novom duhu i novom ruhu… Osnovan je Trijumvirat – Četvorooki, Gnok i Stil, a Kamenoglavi postaje šef oružanih snaga, u čije redove ulazi i lopov Drpiga sa svoja dva druga; novi vlastodršci se brzo sapliću o svoja iskušenja i neiskustvo, a još sve podgreva i podbada Ministar finansija – na opasku da će sad porez plaćati samo bogati (koju je Četvorooki gotovo iskreno prigrlio), Ministar ga podseća da su sad ONI bogati, kao novi vlastodršci, ali narod je tu, dakle…
Onda su tu zvrčke oko imena republike – očigledno se ne može nazvati jednostavno po imenu nacije (možda varijanta neke od brojnih italijanskih državica u prošlosti) te je nakon izvesnog zastrašivanja „izglasano“ Republika Čegnostil, po početnim slovima u imenima trijumvira! Pomoću Ministrovih spletki, Četvorooki se oslobađa svoja dva dojučerašnja druga i saradnika, te ostaje republika samo sa njegovim imenom, u ep. 20… Četvorooki ipak nije neko ko se rukovodi surovim i bezobzirnim principima, ali očito nije imun na svojevrsni kult ličnosti i želju da učvrsti svoju poziciju – Ministar ga povremeno čak nagovara da razmisli o povratku monarhiji, a kao novo sredstvo manipulacije i javne opasnosti uveden je razbojnik mnogo opasniji i odvratniji od Drpige – strašni Kokošar! (Gallinaccio) U međuvremenu, pojavljuje se još jedan probuđeni lik iz naroda – Markus, koji je do kraja serijala nije pružio sumnje u svoju čestitost i dobronamernost; naravno, povremeno je izložen pritiscima od strane vlasti, ali najzad zadobija i poverenje Kamenoglavog kao šefa policije (koji se do tada u nekim prilikama služio zaista surovim represijama) te jednom prilikom, jednostavno i tiho, svrgavaju Četvorookog (ep. 23), te ova dvojica, sa Drpigom osnivaju novi trijuvirat i Republiku svih! Ministar biva uskoro uhapšen, ali nedostatak državničkog iskustva ih nagoni da ubrzo oslobode i angažuju u važnim poslovima – nije uzalud nazvan čovek za sva vremena (uz neki anahronizam upoređen sa Fušeom, na primer, pa i Rišeljeom…) Naravno, on nastavlja da vršlja po svome, čak i uz tragične posledice kad se udružio sa Kokošarem koji je jednoj zasedi sa svojom ekipom surovo presreo povorku koja je prenosila državno blago do skrovišta! Naravno, ovaj političar opet prolazi kao neokaljan, a uskoro će se pokazati da ponovo postaje kraljev čovek.
Zaista šta je bilo sa kraljem posle pobune? Sasvim ukratko, kraljevska porodica je oscilirala između gostoprimstva Kralja od Zakrpe i gostoprimstva Velikog sveštenika, ali više ovog drugog – on je ubedio Maksmagnusa (rečima i raznim smicalicama) da prihvati njegovu pomoć za povratak na presto, s tim što će biti, hm, nešto smanjen uticaj svetovne vlasti…
– NASTAVIĆE SE –
