MILAN TODOROV: BICIKL
U okviru bezazlene ekološke akcije „Očistimo Srbiju“ jedan ministar u našoj vladi došao je na genijalnu ideju. Zamislio je, naime, kako bi bilo sjajno kada bi na posao, umesto službenim autom, odlazio biciklom.
Bilo bi to zaista ekološki, a da ne govorimo kavog značaja ima u vremenima svetske ekonomske krize. Najzad, bio bi to i lep primer, za uzor narodu i drugim ministrima.
Zamišljeno, učinjeno.
Ministrov savetnik, koji se ionako ubijao od dosade, kupio mu je tri bicikla. Crveni, beli i plavi. Mogao je i žuti, Predomišljao se, ali je ipak, u interesu državne štednje u oskudnim vremenima, kupio svom ministru samo tri pomenuta bicikla.
Od njih je, neki vredni čika Ivica, koga su svi zvali Bicikleto, za ministra sklopio jedan u znaku naše trobojke. Ostale delove je, prema dogovoru, uzeo za ruke. Plaćen mu je, iz budžeta vlade, samo honorar za intelektualne usluge.
Bicikl je imao dvanaest brzina! Ponekad, znate, ministar mora hitno na sednicu.Ponekad, name, gori kuća.
U svakom slučaju, to sa šareim biciklom je odjeknulo i bilo vrlo lepo primljeno u javnosti.
Problem je nastao tamo gde ga niko nije očekivao.
Ministar je bicikl, svakog jutra parkirao ispred ulaza u zgradu vlade (o tome jer pisao i Tajms!), ali već prvog dana neko je sa njega ukrao dinamo.Uprkos obezbeđenju!
Nema veze, rekao je ministar pred mnogobrojnim televizijskim kamerama, ionako ne vozim noću.
Sutradan, ukradoše i lampu.
Opet kamere, opet novinari (bio i Tajms!), opet nema veze.
Ipak, ministar na predlog portira u zgradi vlade, poznatog čika Duce, poče
bicikl da parkira po hodnicvima vladfine zgrade. Međutim, ne lezi vraže
Čudnovata stvar sa krađom delova jednostavno se nastavila.
Jednog dana, premda je bio uredno parkiran u sedištu vlade, ukradoše
bicikl,komplet,što kaže narod.
Ko, šta,kako…ni milicija ne zna.
Uglavnom, pojeo vuk magarca a čika Duca ode u invalidsku, pre vremena, na
nervnoj bazi.
Novinari nekako saznadoše:
„Lopovska banda“, „Hor bandita“, „U vladi sve go lopov“,“Ukrali bi majci dete
ispod sise“, „Ali Baba i njegovih dvadeset ministara“… I sve tako. Velikim
slovima na naslovnicama tabloida.
Ministar je opet sazvao konferenciju za štampu i odlučno rekao:Ići ću od sada pešice. Aplauz. Na osnovu toga dodeliše mu stan pet minuta udaljen od sedišta vlade. Odluka da na posao ide pešice,pa još iz movog većeg stana,pokazala se kao promućuran potez. Ministra, do sada, niko nije ukrao. Verujemo i da neće.
Nije on bicikl, pa da je nekome potreban.
