Sa severa Evrope (zahvaljujući peru i nadahnuću Njujorčanina Dika Brauna, 1917-1989) stiže nam silni viking, Hogar Strašni!
Nastanak – Već pomenuti Dik (Ričard Artur A.) Braun bio je već afirmisani ilustrator i reklamni crtač, kad je počeo da se suočavava sa dramatičnim trenucima slabljenja vida. Sa opadanjem njegovog samopouzdanja, išlo je i izvesno zapuštanje fizičkog izgleda, dok po grubom opisu nije počeo da podseća na junaka naše priče. Malo kao zadirkivanje, malo kao podrška, njegova dva sina i ćerka (a naročito Kris, koji je i nasledio njegov rad) počeli su da mu nabacuju nadimak iz kojeg je proizašlo i ime ovog strip vikinga. Već te 1973., uz određeni timski rad, videlo se da nastupa nova svežina za format, u Americi već malo prezrenog od kritičara, dnevnog porodičnog stripa u kaiševima ili tablama. Strip je počeo da izlazi pod pokroviteljstvom King Features Syndicat-a, a kod nas već decenijam izlazi u tablama na stranicama „Politikinog Zabavnika“, jedno vreme i u „Stripoteci“, a od nekog vremena i u kaiševima u „Politici“. Postoji i nekoliko dugometražnih epizoda, kod nas u izdanju nekadašnjeg „Biser stripa“.
Na engleskom govornom području je zapravo poznat pod imenom Hägar the Horrible [Hejgar. . . ], a u samoj Norveškoj Hårek den hardbalne („Horek smeli“). U zemljama španskog govornog područja, on je Olafo strašni, ili „zagorčeni“ i sl.
Određenost situacije i grafički stil – ovaj uspešni strip realizuje se vrlo pojednostavljenim, gotovo rudimentarnim stilom, bez previše detalja na likovima i u pozadini, bez naročitih senčenja itd. Fizionomije junaka svojim konturama podsećaju takoreći na krpene lutke, a sam Hogar, obrastao u bradu i kosu, sa nosem i krupnim očima koje jedine jasno izviruju ispod šlema, ogrnut kratkim krznenim ogrtačem i ponekad neskriveno neuredan, pruža neku tipičnu varvarsku viziju, ili čak onu pre pojave prvih priznatih civilizacija – gotovo neolitska pojava!
Možemo otprilike zamisliti da se ove zgode odvijaju po oko 1000 godina pre trenutka čitanja (jako zgodno ako smo to čitali 1980 i neke, pa samo skraćeno pominjali npr. ’84, kao da je to « danas » !). Naravno, zastupljeni su i dozvoljeni izvesni anahronizmi, ako se poštapamo raznim motivima i ličnostima koji su bili poznati i tipični po nekoliko vekova pre ili posle.
Hogar živi sa porodicom u skromnoj kući (u par navrata je iz određenih razloga prikazan zamak) neimenovanom selu negde na obali Norveške, mada se ne insistira strogo na toj činjenici – važno je da spada u skandinavski, staronordijski ambijent. Uostalom, pomenuto je da je njegov sin Hamlet dobio ime u čast poznatog danskog princa, koga su čak i susreli jednom prilikom.
Lik i delo – Hogar je tipičan
viking, sa već opisanom tipičnom (stereotipnom) pojavom. On je odvažan i agilan ratnik, koji voli svoj « posao » (ugl. pljačkaški pohodi na Englesku). Ljubitelj je dobre kapljice i ne skriva svoju privučenost lepim ženama (određene sumnje naravno izazivaju ljubomoru njegove supruge, ali to su uglavnom samo povremeni prirodni utisci i snevanja, bez nekog melodramskog značaja! )
On je strogi i neprikosnoveni vođa palube, koji ne uzdržava bes kad
podređeni ne ispunjavaju njegova očekivanja. Ipak… on je često brižan i pažljiv otac i krotak muž! Uglavnom se ne usuđuje da protivreči svojoj Helgi, mada se ponekad i raspravljaju, ima i njegovih detinjastih ispada i izvoljevanja, i naravno, često pokazuje apsolutno odsustvo osećaja za kućni red, podelu poslova, važne datume i ostale prioritete. U svom zavičaju on je miran građanin koji se viđa sa društvom u krčmi, ide povremeno kod lekara, nastoji kako-tako da vaspitava decu, pokušava da izbegne poreznike i ostale zvanične i nezvanične gulikože!
– Nastaviće se –
