U prvim godinama po dolasku na vlast nacistima je širenje priča o idealnom narodu i savršenoj arijevskoj rasi bilo ključno. Štampan je veliki broj plakata, flajera, knjiga i magazina koji su promovisali „poželjan“ fizički izgled, a propaganda je išla dotle da je u te svrhe formirano i čitavo ministarstvo na čelu sa Jozefom Gebelsom.
Jedan od časopisa za širenje nacističke propagande bio je i magazin „Sonne ins Haus“(„Sunce u kući“) koji je promovisao važnost pravilnog odgoja i vaspitanja dece i porodice u duhu Hitlerovih ideala. Godine 1935. na naslovnoj strani našao se lik „savršene arijevske bebe“.
Hesi Levinson bila je slika i prilika „idealne nemačke bebe“ – krupnih očiju, guste smeđe kose i pravilnog nosa, bila je sve ono na šta je Hitler mislio kada je govorio o superiornoj, arijevskoj rasi. Njen lik je po nacističkim merilima bio toliko savršen da su uskoro počeli da ga koriste u propagandne svrhe. Jedini problem? Hesi Levinson bila je Jevrejka!
Porodica Levison, muzičari po profesiji, doselili su se iz Letonije u Berlin. Gospođa Paulina Levison je u jednom trenutku odvela svoju ćerkicu kod poznatog fotografa Hansu Balinuda. Mesec dana kasnije je s užasom prepoznala njenu fotografiju na naslovnoj strani nacističkog magazina!
Bojala se da će se otkriti da su porodica Jevreja, i odmah je otišla kod fotografa, samo da bi joj on rekao da je namerno poslao fotografiju na konkurs za najlepšu arijevsku bebu kako bi ismejao naciste.
Biće to, rekao je, njihova interna šala, i niko nikada neće saznati istinu.
Tako je i bilo! Nacisti nisu nikada utvrdili pravi indetitet svoje idealne arijevske bebe.Jozef Gebels, ministar zadužen za nacističku propagandu, navodno je sam izbabrao fotografiju za naslovnu stranu i bio je naprosto očaran Hesinom lepotom.
Ipak, uslovi za život Jevreja u Nemačkoj postajali su sve gori. Porodica Levison je pobegla iz Nemačke nakon što je Hesin otac Jakob prvi put uhapšen 1938. Odlaska u logor tada ga je spasao prijatelj nacista, ali svima je bilo jasno da je vreme da se beži.
Odselili su se prvo u Pariz, a potom su im pripadnici francuskog pokreta otpora pomogli da pobegnu u Kubu. Nakon rata preselili su se u SAD.
Hesi Levinson, sada Taft, danas živi u Njujorku. U maju je proslavila 83. rođendan i živi mirnim životom penzionisane profesorke hemije.
Njena priča već dugo je na sajtu Memorijalnog muzeja holokausta u SAD i knjizi „Hronike holokausta“. Poslednji intervju dala je u julu 2014.
– Sada mogu da se smejem, ali da su nacisti znali ko sam zaista, ne bih bila živa. Ipak, osećam malo zadovoljstvo. Nešto kao moju ličnu osvetu – rekla je tada gospođa Taft.
Izvor: dnevno.rs
