Opa! Opet jedan zajednički projekat Alekse Gajića i Dragana Bogičića. Onomad beše kako smo pisali o kuriozitetu zvanom „Od Hadrijana do ponizne Sofije“. Opasan beše to projekat, sveobuhvatni i pomalo osebujni, ali opet orno prihvaćen od strane odokativno oblih strip-opštenika. Odnosno, bilo je to lepo prihvaćeno, i kao da je mamilo nastavak. O tom nastavku, oće se nazreti, je ovde i reč. Oracija, štono bi Hadrijan rekao. Oprostite, neću da dužim više, štono bi ponizna Sofija kroz bradu prozborila.
Dakle, pred nama je „Otvor“, strip („strip objekt“, kako su ga nazvali autori) blještavo bele boje i sa jednom ovećom rupom u korici – prvo prednjoj, pa zadnjoj. Otvor je prilično kratak, te ni ja neću ovom recenzijom da dužim.
Ako izuzmemo predgovor (staje na dve strane), instrukcije za čitanje stripa (jedna strana), prevod dijaloga (jedna strana), fusnote (jedna strana), biografije autora (jedna strana), stranica gde su ISBN i CIP (jedna strana), te dve korice (spolja i iznutra) i čak tri strane sa ilustracijama, na sam strip odlazi (uslovno rečeno) šest stranica. Sveukupno deluje kao da imamo pred sobom sveščicu od 16 strana, premda nije baš tako. Vidite, tih famoznih 6 strana na koje odlazi sam strip nisu baš štampane po očekivanom redosledu.
Naime, Gajić (vrlo verovatno u dogovoru s Bogičićem) se rešio da opet eksperimentiše s prostorom i čitalačkim očekivanjima, te je celu radnju stripa smestio na stranice koje se otkrivaju u pravcu kazaljke na satu. Prva strana je standardna, odmah prati ilustraciju čikice sa kučencetom Druga strana, pak, je zapravo pozadina jedne od narednih, i da bismo došli do treće, treba da drugu pomerimo nadole. Treća se nalazi tačno gde bi druga (u iole glavnotokovskom stripu) stajala. A četvrta je, opet, zapravo pozadina jedne od narednih, i da bismo došli do pete, moramo četvrtu okrenuti ulevo. Peta stoji direkt ispod treće (kao pozadina drugoj), a šesta levo od pete i ispod prve (kao pozadina četvrtoj).
Znam da vas malo boli glava. Ali ne sekirajte se, jednostavnije je nego što sam opisao. Plus, sve su stranice uredno numerisane.
E sad, o čemu je ovaj kratak strip objekt? Šta je to zavredilo pažnju i jednom i drugom autoru da stane na ovako malom broju stranica?
Pa, ukratko, u pitanju je sled događaja koji je obeležio nekih desetak dana davne 1958. godine, a koji se protezao na četiri zemlje. U centru pažnje je Mančester Junajted, preciznije tragedija koja je zadesila tim kada se avion na kome su putovali iz Beograda srušio na Minhensko-Riemskom aerodromu nakon trećeg pokušaja poletanja. Tačno 23 osobe je izginulo, uključujući nekolicinu fudbalera tadašnje postavke Junajteda. Valja naglasiti da je golman Hari Greg ovde postigao večnu slavu time što je spasao nekolicinu ljudi nesebično, uključujući i par ljudi iz tadašnje Jugoslavije (koji žive i dan-danas).
Naravno, priča u „Otvoru“ je malo zamršenija, zato što se tiče jedne korespodencije između izvesnog Žike Keverišana i onovremenih čelnika FK Crvene Zvezde. Dopisnica koju je Keverišan poslao iz ondašnje SR Slovenije za SR Srbiju, na temu jednog engleskog tima koji je, na nesreću, stradao u Nemačkoj, služi kao ukosnica čitavog „Otvora“, a kako Bogičić naglašava, cela poenta (odnosno, ceo pokretački impuls) je bio nedostatak komunikacije – dopisnica je poslata nekih nedelju dana nakon što se nesreća dogodila u Minhenu. I naravno, autori su se rešili da ovaj strip ne bude suvo i sirovo prepričavanje faktoida, već jedna iskrena igrarija sa ozbiljnom temom, sa još par (meta)fizičkih koncepta između.
Delo je standardno dobro (a kakvo i može da bude delo koje na ovako malom broju strana sadrži bezmalo 4 jezika – kao i četiri otvora!) barem što se Aleksinog crteža i Bogičićevog odabira teme tiče. Prema tome, valjalo bi naglasiti i par mana. Prva je ta što dva unutarnja otvora, i.e. onaj za avion i onaj za dopelgangera, nisu baš isečeni kako treba, pa se kadrovi ne uklapaju skroz. Ovo je možda samo mana mog izdanja, ali ne bi me čudilo da se isto desilo i u ostalim primercima tiraža (ukoliko nisam pomenuo, tiraž izlazi na 500 primeraka). Druga mana je nedostatak lekture. Tekstovi iz pera Bogičića vape za dobrim prečišćavanjem, jer ima mnogo grešaka u interpunkciji, gramatici, te nailazimo na gutanje slova, misprinte, itd. Za naredne stripove predlažem dobru i temeljitu lekturu pre ikakve objave, jer naposletku, ako nedostaje u tekstualnim prilozima koji služe da pojasne delo i pomognu čitaocu da ga razume, onda strip gubi na kvalitetu koji očito sam po sebi ima.
Eto, toliko o „Otvoru“, heptaloškom prilošku Gajićevim izvansmislenim radovima. Čekamo izlazak narednog s nestrpljenjem!
