Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon saopštio je da je pred milionskim auditorijumom na Prvom kanalu ruske državne televizije premijerno prikazan dokumentarni film o Srbiji. Popularna ruska putopisna emisije „Život naših ljudi“ snimila je film u dva dela uz podršku Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju i Ruskog doma u Beogradu.
„Prikazivanje Srbije ruskoj javnosti kroz njenu bogatu kulturnu baštinu, prirodne lepote, običaje i istoriju predstavlja priliku da se na autentičan način promovišu vrednosti srpskog naroda. Emitovanje na Ruskoj nacionalnoj televiziji podiže vidljivost Srbije na međunarodnoj sceni. Pozitivna i afirmativna slika naše zemlje doprinosi njenom boljem pozicioniranju u svetu i širenju svesti o njenim potencijalima i vrednostima“, rekao je Gujon.
Dodaje da je ovo „još jedan korak u jačanju kulturnih i prijateljskih veza između Srbije i Rusije, a koje su kroz istoriju uvek bile duboke i snažne“.
Autor i voditelj popularne emisije Život naših ljudi, Jevgenij Krivcov, u emisiji je preneo lične priče Rusa koji žive u Srbiji i poznatih ličnosti iz Srbije koje su postigle uspeh u Rusiji ili rade na promovisanju rusko–srpskih odnosa.
„Srbija je 400 godina bila pod okupacijom Osmanskog carstva, a ruski car Petar Prvi je pomagao da se oslobodi. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, Rusija je na sve načine podržavala Srbiju. Od tada, srpski i ruski narod povezuje istinsko bratsko prijateljstvo. I možemo ih s pravom nazvati našima”, kaže Krivcov na početku prvog dela filma.
Poznati ruski voditelj boravio je sa ekipom u Srbiji u oktobru i decembru, gde je posetio Hram Svetog Save, upoznao članove porodice koja se bavi proizvodnjom parfema, saznao tajnu pravljenja ajvara, upoznao najstarijeg aligatora na planeti u beogradskom Zoološkom vrtu.
Posetio je zemunsku pijacu, učestvovao u majstorskom času izrade grnčarije u Zlakusi, snimio zlatiborske trubače i folkloraše. Obišao je Drvengrad i vozio se „Šarganskom osmicom“. Prikazan je i manastir Svetog Romana kod Paraćina gde je sahranjeno srce grofa Rajevskog koji poslužio kao inspiracija za lika grofa Vronjskog iz knjige Ana Karenjina.
Izvor: rts.rs
