Buđenje uz ljubav,
koju u očima njenim ugledaš,
izgubiš se u tamnim dubinama,
kad vidiš da si voljen,
iskrom života u jutro kreneš,
korakom spokojnim, opijenim,
zadovoljstvom,
ništavilo svakodnevice te ne
dotiče, ugnezden u nežno srce
spokojno dišeš,
odbacuješ propalu
stvarnost i suluda uverenja,
gde ništa ne znače poverenja, jer
stršljenovi od ljudi uvek beže,
pred ponosom paunova,
slepilo njihovo ih obnevidelo,
ali te ne zaslepi,
u tebi iskru života
usadila ljubav,
tražiš u mraku zlih duša
poljubac ljubavi, za
korak u rađajući dan,
gravitira ljubav,
seče korene
ništavila od ljudi,
čestice njene
kroz tvoj dah
umeće, priznaješ,
život ti daje smisao,
jedino kroz njen siguran korak.
