Divan je dan osvanuo, probudio me je cvrkut ptica i meškoljenje mog psa koji je se lenjo protezao ispod mojih nogu, otvarajući jedno oko, pa drugo, da proveri da li sam i ja budna. Sam pogled na njega, ozario je moje lice i probudio zahvalnost u meni, što sam ga prizvala u moj život i život moje porodice. Okrenem se na drugu stranu pored mene moje voljeno biće, polako se budi, otvara oči i nežno mi želi dobro jutro… Uh, za onoga ko ume da bude zahvalan, i ko je osvestio koliko ima razloga za zahvalnost, od onog momenta kada otvori oči, onda je već na toliko visokoj vibraciji, da mu to rano ustajanje ne predstavlja nikakav problem, već grabi napred ka novim lepotama današnjeg dana…
Ustajem i sama razmišljam kako je divno probuditi se… kolika je to samo sreća, a mnogi toga jutros nisu svesni. Ustaju mrzovoljni, ljuti, đzangrizavi, jer sat uporno zvoni, moraju na posao… šta bi samo neko za to dao, što vas, jutros ljuti? Život, hod, vid, posao… vauuu, samo kada bi na trenutak shvatili koliko ste srećni, osmeh bi vam se razvukao od uva do uva. Ali toga mnogi jutros nisu svesni… A oni zahvalni, koji su se osvestili, koji znaju da osete radost buđenja i sve što to buđenje nosi sa sobom, njihov korak je lagan, njihove misli su dobre, njima nije teško da zakorače u novi dan, jer znaju koliko su srećni i koliko novih šansi, prilika on donosi… Izgleda to kao neka sitnica, ustati, a znate li samo da neko o tome jutros sama sanja, neko čak nije imao priliku da dočeka svitanje i da zapleše u novi dan. Neću da mračim, ali hoću da vas malo prodrmam, probudim, osvestim… da shvatite da mnoge stvari ste do sada uzimali zdravo za gotovo, kao sasvim logičan sled stvari koji vam pripada po svim pravilima i zakonima ovog univerzuma. Ako na taj način mislite i posmatrate na to, onda vi ne shvatate koliko ste blagosloveni, i koliko je ovaj život blagonaklon prema vama. Probudite zahvalnost u sebi, osetićete i radost buđenja i radost života. Vaš život će se promeniti na bolje, vi ćete imati toliko razloga za sreću, a do sada toga samo niste bili svesni. Ukoliko počnete da posmatrate svoj život kroz zahvalnost, on će se korenito promeniti, prosto možete pomisliti da se desilo neko čudo… To čudo je zahvalnost.
Zahvalni ljudi su srećni ljudi… zahvalnost budi još razloga za zahvalnost… Verujte mi, da od kada negujem zahvalnost, meni osmeh ne silazi sa lica… jer sam svesna koliko sam srećna u svakom trenutku i kada je sve u najboljem redu, ali i onda kada ne ide sve po planu, jer tada učim, jačam, osnažujem, rastem… Tada tek razumem i shavatam radost života i radujem mu se kao malo dete, jer sam probuđena, osvešćena i blagoslovena, svakim novim trenutkom koji mi je Bogom dat. Moja jutrnja molitva je, je jedno veliko HVALA. Zašta? Za mnogo toga, malo je papira da bi se sve to zabeležilo… I samo da znate nije to samo kod mene i kod vas je isto, samo možda vi to još ne znate, vi i ne znate koliko ste srećni.
