Милун ради што воли!
Милун Тошић, рођен 10 октобра 1935. године из Мрчајеваца замислио, конструисао и направио грнчарски лонац , велики Лонац МТМ „ГРНЕ”, скувао у њему свадбарски купус, направио презентацију у свом дворишту са којом је конконкурисао за књигу Гинисових рекорда. 
Завршио је прогимназију у Мрчавецима, у Крањеву стеку диплому Бравара. Пре војске у Краљеву запослио се у Занатском металопрерађивачком центру радио две године. Као обучени војни полицајац 1956. године обишао целу Југославију. По повратку из војске запошљава се у предузећу Партизнски пут са којим крстари по Србији и упознава Грделичку клисеру и враћа се у Мрчајевце у Хидропродукт као возач. Вози и води своје домаћинство. Први је произвођач товљеника белих свиња од 1962. године. Пензионисао се 1997. године и од тада непрекидно учи, објављује иновације, надграђује животни простор „радећи оно што воли”. За супругу Милицу тврди да га је у младости ударила грабовом граном уочи Ђурђрвдана и да у животу није погледао ниједну другу жену иако је радио у општини са стотинама жена.
Давне 2003. године почео је са Милорадом Јевђевићем да изграђује сеоски туризам осмисливши манифестацију „Купусијада”.
„Није било нама само да једемо купус, него да манифестација има више сегмената да би имао народ шта да види. Одмах смо били прекорени од стране мештана, што смо давали народу да једе купус и пиу сок од јабуке и све што смо припремили за џабе! Ја сам волео да им кажем да треба да се прво покажемо ко домаћини, да дођу људи код нас да једу и пију, да их ништа не кошта. Да следећи пут подигнемо цену и повратимо тршкове наше, па да видимо шта ћемо даље радити. Било је лепо у почетку, цело село кува свадбарски купус, раме уз раме кувари аматери и кувари професионалци, што кувају под шатрама. Тако смо радили десет година. Придруживали су нам се млади људи из финансиских разлога. Ја нисам желео да профитирам кроз тај вид рада и мало сам се повукао у своје двориште испрод своје куће“, отресито и поносно тврди домаћин Милун који је и награђен од стране комшија надимком Купусар.
Са Јевђом је посетио две године старију манифестацију у Футогу и њихова „сарма за Гинса” натерала их на размишљање.
„Футожани су нас лепо примили. Они увију 5 – 6 иљада сарми за Гиниса. Миљан Стојанић нам је препоручио да начинимо лонац већи од 500 литара да би и ми конкурисали за Гиниса. Ми смо мало размисли и пре три године начинили први лонац. Он нам је испрскао нисмо га добро осушили. За тај лонац сам започео да радим фуруну, која је много важна за квалитет укуване хране. 
У фуруну сам уградио 225 кила гвожћа и лима, па сам ангажовао Славољуба Шуњеварића (73 године) из Лакусе да начинимо други лонац. Да није мајстора и лонаца из овог села не би било ни купусијаде. Ја сам осмислио неке специјалне алте који су нам много олакшалчи посао и заједно ћемо, ако да бог, догодине направити још већи и лепши. Да би овај лонац привео намени у њега сам уградио још 40 кила прохромског лима и грејач од три киловата. Много ми је помогао мој зет Милош Чекановић граћевински инжењер који је нацртао све моје идеје и макете за мој највећи лонац за кување купуса на свету који даје 1 500 обилних порација.
Дошло време купусијаде ја у десет каца укислио наш домаћи футошки купус (јер је тврђи) који сам заливао и укиселио у освештаној Моравској води. Синовац, ако не знаш, Западна Морава тече између Овчара и Каблара где су са обе стране многи наши манастари. То је наш српски Хиландар. Прво сам лонац омазао машћу, на дну ставио коске, па решетку. Сложио сам у лонац 350 кила купуса и тачно 110 кила меса. Свињског, говеђег и мало овчечтенине. Зачинио са 50 кила црног лука, осам кила шаргарепе, два кила белог лука, пет кила соли и зачина и додао 15 кила масти и пет литара уља. Много помаже овај грејач у средини иначе би све трајало много дуго. Лук не сме да додирује сам лонац и грејач, јер би изгорео и променио мирис купусу“, истиче Милун иноватор и мајстор сто заната.
Више од пола лонца је поклонио хуманитарним удружењима, Колу српских сестара, Дистофичарима и Параплегичарима из Чачка, остало је продовао за двеста динар порција са лебом и пројом. Проју му је умесио Голуб Вучковац из Чачка и пројари из Ратине су му донели проју од 27 кила у облику садашње граница Србије. Сви су хвалили квалтет, а Моравци му одали признање „Милун је имо м..а да у његов лонац стави преко сто кила меса!
На међународном Тесла фесту 2004. године добио је сребрну плакету за вишенаменску фуруну надимак „Мрчајевачки Никола Тесла” који је заменио комшијски Купусар. Његова иновација је да лонацу дода фуруну која има вратнице, да би се уштедела енергија и дрва и омогућио транспорт „Лонца у Фуруни”, чиме би се штедело време и кување и подгревање купуса у транспорту до крајњег корисника.
Кад замиришу Милунов купус
и проја да се осећа,
све гурмане лонац зове,
као пчеле поља цвећа.
