Hoće li stihovi
nadživeti vekove?
Meni je svejedno!
Trava na mom grobu
rašće isto uz
glas noćnog vetra,
kao i uz zvuke pesme.
Žudnja za slavom?
Prah spašen od ruševine!
Kretanje je zakon života!
Gazila sam prah velikana,
videla sumnju u njihovo postojanje.
Grob nasleđuje grob.
Gde su epitafi?
Koliko ih osta?
Slava je dim.
Bunt ide,
ali kao što talas postaje pena,
tako i strast,
postaje poezija na svom kraju.
Slava je, dragi moji,
lutrija,
koju prave nekoliko usedelica
u žutim, belim, plavim,crnim suknjicama.
Poginulo mi osećanje.
Lice zemlje,
isparale bore greha i tuge!
