Barselona je sinonim za Antonija Gaudija, ili obrnuto, kako god vam više odgovara… Bio je predstavnik secesije, diplomirao je u 26. godini i u startu radio kao dizajner interijera i dekorater. Činjenica je da grad i njegovi stanovnici mnogo duguju ovom Kataloncu i da je samim tim tragedija o njegovoj pogibiji veća. Kada ga je nesrećnim slučajem pregazio tramvaj, niko od prolaznika u njemu nije prepoznao slavnog arhitektu. Džepovi su mu bili prazni pa taksisti nisu želeli da ga prevezu do bolnice, da ne bi ostali uskraćeni za plaćanje. Smešten je u bolnicu za siromašne u kojoj je i skončao, dva dana kasnije. Sahranjen je, razumljivo, unutar njegovog remek-dela: u kripti crkve Sagrada Familija.
Kuća Visens (Casa Vicens) je prva značajna građevina koju je Gaudi projektovao. Bila je izgrađena za industrijalca Manuela Visensa. Dotični bogatun je imao svoju fabriku cigli i keramičkih pločica koje su korišćene u izgradnji i doprinele šarenilu koje će postati Gaudijev zaštitni znak. Ova letnja rezidencija upotpunjena je baštom i fontanom.
Kuća Visens, korisne informacije
Sveta porodica tj. Sagrada familija je crkva na kojoj je španski miljenik počeo da radi 1882. Već znatno više od 100 godina je u fazi izgradnje i prema cinicma, moguće da nikada neće ni biti završena. Katalonski modernizam je ovde upotpunila gotika, a Gaudi je na njoj radio do smrti. Ideja mu je bila da najviši vrh ne sme da pređe visinu od 170m, što je za metar niže od brda Monžuik (Barselona), budući da nije želeo da njegovo delo bude konkurencija prirodi i Božanskom stvaranju.
Sagrada Familia, zvaničan sajt
Gaudijev glavni klijent i mecena bio je Eusebi Guelj, magnat tekstilne industrije u Kataloniji. Po njemu je nazvano još jedno remek-delo ovo umetnika: Park Guelj (Guell). Na prvi pogled, vrt neodoljivo nalikuje odrazu u iskrivljenom ogledalu, sa dekoracijama od izlomljenih keramičkih pločica. Talasasti zid koji je u stvari najduža klupa na svetu, modifikovane biljke i pečurke, reptili i mozaici… Iskrivljeno, izvitopereno, uvijeno i šareno, jednom rečju – Gaudi! U parku se nalazi i njegova kuća-muzej sa nameštajem koji je, takođe, lično dizajnirao.
Kuća Batljo (Casa Batllo) tj. Kuća od kostiju, kako je često nazivana budući da nalikuje skeletu. Kako za koga! Neki kažu, ograde balkona ih podsećaju na venecijanske maske za oči, a druge pak, na riblje glave ili ljudske lobanje! Svakako, arhitekta je lako prepoznatljiv. Ponovo šarenilo, mozaici i opsesivno bežanje od pravih linija. Projektovana je na samom početku 20. veka i to, verovali ili ne, za srednji stalež! Živela Barselona!
Kuća Batljo, korisne informacije
Kuća Mila (Casa Mila ili La Pedrera) uglavnom ljude podseća na živ organizam, što i ne iznenađuje kada se zna da je umetnik obožavao „prirodne oblike“. Da li treba spomenuti da je izgrađena u prepoznatljivom Gaudijevom stili, ili bolje reći – fazonu? Otvori nemaju oštre ivice nego su zaobljeni, krov je, logično 🙂 neravan, a dimnjaci izgledaju kao nešto što je istisnuto iz tube.
Za početak je dovoljno Gaudijevih građevina… Neobičan Katalonac je zadužio ovaj grad i zauvek ostao njegov zaštitni znak. Ali Barselona ne bi bila Barselona, kada bi mogla da stane u jedan tekst. O ostalim zanimljivostima ovog “ludila od grada” biće reči u drugim člancima…
Tekst: Katarina Hadži – Minić
