LjUBAVI STARE, RECITE MI ZBOGOM
Ne pohodite me više,
svi vi, nekada moji,
pod prozore ne dolazite,
ne svraćajte mi u teške snove.
Ne tecite mojom krvi,
odavno ste mi se od srca odvojili,
moje telo se od vas brani
kao od opasnog virusa,
od vaših reči što mogu da ubiju
i od zagrljaja bivših, prolaznih.
Preležala sam vas.
Iz misli mi izađite,
prozori su otvoreni širom,
ne brojte mi osmehe, ni uzdahe,
ne dišite umesto mene,
ne prekidajte mi rečenice.
Usporite korak, ne hvatajte moj,
beleg ste mi pod kožom ostavili,
pored žile kucavice.
Iza čela mi se skrivate,
kroz zenice provirujete.
Sa žar pticom
u toplije krajeve odletite,
da mogu da izronim
na površinu leleka,
da kletve vaše ne čujem,
da sa ramena otresem
prašinu bolnih uspomena.
Spremna sam.
Vrata samo malo odškrinite,
okove mi zlatne skinite.
Nisu me zadržali.
Ne brinite,
ostaćete negde u mom rukavu,
u toplom nezaboravu,
ako vam je baš volja,
samo mi zbogom recite,
jer zbog vas sam – bolja.
Olivera Šestakov
