Седамнаест скулптура и дванаест уља на платну данас на Ускрс у Еко парку Илина Вода на простору који се од данас зове „Галерија на отвореном почасног протомајстора Милована Павловића Мипе” обновила је уметнично дејство прошле године преминулог уметника, који је скоро цео свој живот провео у обнови парка и у атељу „Мипино ћоше” у овом сада најлепшем и најпријатнијем излетишту у Крагујевцу.
Милован Павловић Мипа – сликар, вајар, примењени уметник, организатор културних манифестација, изложби и аукција оставио нас је 13. априла прошле године. Рођен је 1952. године у селу Секурич. Уметничку каријеру започео је као песник, а у коло са уметницима ушао је уз помоћ првог самоуког сликара у Србији Јанка Брашића, човека огромног угледа у културним круговима и родоначелника наивне уметности на нашим просторима са којим се упознао при изградњи спомен чесме у родном селу. У то време је, пошто је напустио трећи разред гимназије, надничио по селу из кога одлази у Београд где се ради у граћевинским фирмама. Напорно је радио, али и врено учио и за кратко време овладао је са двадесетак заната, али и стварао радове који су га прославили по Југославији. У његовој уметности није било обрасца, било ког уметничког правца. Сликао уље или акварел, клесао, вајао, Мипа је увек био аутентичан. Његов производ је је био документ његове вештине унутрашњег живота и запис о правом бићу и суштини његовог времена и поднебља из којег је поникао.
Заједно са учитељем Бративојем Марковићем организовао је први сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију“ у Белушићу 1967. године, који је отворен заједничком изложбом са Јанком Брашићем у Културном центру. Следе изложбе у Љубљани, Сарајеву, Загребу, Београду…
Нови миленијум отворио је поставком „Три приче” заједно са академским сликарима Бебом Патрногић и Бранимиром Јаковљићем. Младима је у Галерији СКЦ-а представио изложбу „Црвени Бан”. 
Љубав према српској традицији и фолкору 2004. године у Дому војске крунисао је поставком „Рам за моју слику”, али, и отимањем од пропадања излетиште Илина Вода заједно са комшијама и Слађаном Ракићем у Удружењу грађана „Еко парк”. Организује ликовне колоније и са сарадницима из удружења „Свети Лука” мења однос грађана и Града према запостављеном излетишту. У њему је на Ускрс 2003. године поставио и своје најпознатије дело „Васкрс” – џиновско метално јаје. 
Његова вештина и занти донсе збирку „Крстови” коју је саставио од одбачених делова оруђа, алата старих заната. Њу је крагујевчанима представио 2005. године поставком „Крстови, вода и цвеће” са својим пријатељима из „Светог Луке“. Крстове је употпунио ратницима и ратарима који су сад стална поставка и у дворишту „Клуба Видосав” књижевника Видосава Стевановића у Ботуњу. Напоменућемо излагање у Паризу, припреме за једну велику изложбу у граду светлости у чему га је спречила тешка непромостива болест. 
Госте су у рано јутро организатори дочекали шумадијским чајем који је мајсторски окалио Шића тамбураш, али и качамаком и гулашом кувара Александра Деспотовића Деспота.
Свечаност је почела дизањем заставе и звуцима војничке трубе, али и пуцњем из трешњевог топа. Програм су наставили млади из КУД-а „Арион” из Илићева и певачка група „Зора“, избором за најшареније и најтврђе јаје. 
Најлепше јаје имала је Тамара Парезановић из насеља Ердеч, а да има најтврђе, после жестоке борбе доказалала је малена Ана Радовановић из Бреснице.
