Uki je baš srećan dečak, jer ima veliku porodicu.
Uki ima mamu, tatu, dve sestrice, jednu i drugu babu, jednog i drugog dedu, ima tri
tete, teče, ima braću, ima još sestrica, braće, rođaka, poznanika i drugara. Svi su mu oni
vrlo dragi i važni.
Kad je Uki malo porastao počeo je da se druži sa svim svojim dragim i važnim
ljudima.
Jedna baba mu je čitala priče, razgovarala s njim o važnim stvarima šta je dobro
ponašanje, a šta nije, druga ga je vodila u park na ljujljašku, mesila s njim kiflice. Treća
baba ga je čuvala kad je mama počela da radi i učila ga da sređuje kuću i da je on njena
duša, kod četvrte je uvek pio domaći sok, slatkiše i keksiće.
Jedan deda ga je vodio na plac i pokazivao mu životinje, učio ga da ih hrani, da
skuplja jaja, da bere voće, drugi deda ga je vodio na pecanje i pričao da će ga voditi i u
lov kad malo poraste.
Treći deda mu je pokazivao kako se biljke sade iz semenke.
Jedna teta mu je rodila braću, druga teta je bila daleko, ali mu je zato slala najbolje
igračke, treća je volela da se šali i učila ga neke teške reči, pa su se zajedno smejali,
blesavili, četvrta je bila stroga pa je naučio da deca ne mogu da dobiju sve što požele.
Jedna teta je bila baš mlada, malo veća od njega, pa se igrao s njom.
Jedan teča ga je učio da hvata crve, bube i da se ne boji, pričao mu strašne priče, a
drugi teča je igrao fudbal s njim. Fudbal je igrao i sa braćom; borio se sa njima i počeo da
uči slova i brojeve.
Od svakog odraslog Uki nešto nauči. Druži se sa svima i posmatra šta rade. Kao
sunđer upija sve što vidi i čuje, a onda postavi bezbroj pitanja. Pitanja su važna, jer tako
raste radoznalost. Od radoznalosti raste pamet. Ukiju svi strpljivo odgovaraju. Onda pita
da li može da im pomogne.
Tako pomažući drugima učio da radi i bude vredan.
Uki ima i dve malene sestre, koje mu dosađuju kad mu uzimaju stvari i idu stalno za
njim, prate ga i gledaju šta radi, ali kad su na nepoznatom terenu Uki postaje njihov
zaštitnik. Čuva ih, uči i oseća se vrlo važan.
Od svakog Uki nešto uči, Uki voli i njega svi vole. Sa svima je Ukiju lepo.
Ipak ni sa kim nije tako lepo kao sa tatom.
Tata je snažan i važan. Uki je najsrećniji kad tati pomaže oko kuće da rade i grade,
kao dva drugara, majstora prava. Kad ga tata vozi, Uki najslađe spava. Sa tatom je
najzanimljivije kod tatinih drugara i kad ga tata nosi na ramenima. Zbog tate voli fudbal i
da sa tribina viče i navija: Tata pobedi, tata pobedi.
Ukija svi vole i on sve voli, ali nikog kao mamu.
Mama je ipak mama. Mama je prva reč koju bebe kažu. Zato se mame zovu mame.
Mama najlepše i najnežnije grli, mazi i ljubi. Mama najlepše miriše dok pored njega diše;
najbrže briše suze, najbolje leči i skida temperaturu.
S mamom se najlepše šali i najviše, smeje, glupira, mazi i pazi. Kad ga nešto noću uplaši, mamu zove. Kod mame i krevet ide.
Lepo je i važno je da deca imaju mnogo dragih i najdražih ljudi koji će da ih vole,
čuvaju, da se igraju s njima i uče ih. Tako rastu pametna, sigurna i srećna deca.
ZA SVAKO DETE JE VAŽNO
DA GA PUNO LJUDI ČUVA, UČI I VOLI.
NAJVAŽNIJE OD SVEGA JE
DA SU TATA I MAMA TU ZA NJEGA:
JER MAMA NAJBOLJE TEŠI KAD SE DETE UPLAŠI
PA SE NOĆU BUDI I U OBRAZ LJUBI,
A KAD DETE TATA POHVALI,
TAD SREĆU NIŠTA NE MOŽE DA MU POKVARI.
