Baba je mnogo volela knjige i baš je želela Ukiju da čita priče. Ali kad je htela da uzme neku knjigu i pročita priču, baba se našla u problemu. Nije znala koju. Uki je bio radoznao i pametan, ali još uvek vrlo mali, tako da nijedna bajka nije bila dovoljno dobra.
U bajkama je bilo vukova, zveri, čudovišta, veštica, a Uki je bio mali da bi shvatio sve to. Zato je babarešila da priča priče. Ali opet se našla u problemu: nije znala o čemu. Baba nije umela baš puno da izmišlja.
Onda se osvrnula oko sebe i ugledala drvene igračke: najvećeg, manjeg i najmanjeg slona. Brzo se setila i počela da priča.
Ovo je priča o tati slonu, mami slonici i sinu sloniću. Oni su bili jedna mala, srećna porodica. Mama slonica i tata slon mnogo su voleli svog sina slonića tonića. Svakog dana oni su išli u šetnju. Slonić je išao između mame i tate koji su ga čuvali i tako su šetali, šetali, šetali.
Dok je pričala, baba je primetila da Uki pažljivo sluša.
Sutradan, kad se Uki video sa babom, odmah je potražio da mu priča istu priču.
Ukiju se baš svidela priča o maloj porodici slonića, zato je baba nastavila sa pričom:
Bila jedna složna porodica slonića. Mama slonica je često pričala sa svojim sinčićem: „sloniću toniću dragi, ako želiš da budeš veliki i snažan kao tata, moraš dobro jesti“. Mama je stavila tanjirić sa ručkom na sto. Slonić tonić je slušao svoju mamu, uzeo svoju stoličicu, seo za sto i sve pojeo.
Drugi put je baba pričala:
Bila jedna lepa porodica slonića: mama slonica, tata slon i sin slonić tonić. Oni su mnogo voleli da šetaju. Tata bi uzeo sina u naručje i podigao ga na ramena, pa su šetali, šetali i šetali. Kad se tata zamorio, spustio bi sina sa ramena i slonić bi onda dao mami ruku. Skakutao bi između mame i tate, a onda su došli do prelaza preko ulice. Mama i tata su rekli sinu sloniću: sada moramo da pogledamo na jednu, pa na drugu stranu, da vidimo gde su vozila. Kad prođu onda možemo preći preko ulice. Preko ulice se ne sme trčati.
Uki je pažljivo slušao..
Baba je svakog dana pričala:
Bila jedna srećna porodica slonića: mama slonica, tata slon i sin slonić tonić. Svakog jutra kad bi se slonić probudio, pozvao bi mamu. Mama bi odmah došla i poljubila svog sinčića. Onda mu je rekla:“o dragi moj sine, svanuo je lep dan. Hajde brzo da se obučeš“. Slonić je skočio iz kreveta i brzo obukao svoje trenerke. Onda je mama rekla: „ sad idemo da operemo zube“. Posle su namestili slonićev krevet. Kad se slonić malo poigrao, mama je spremila doručak. „O, to je moj omiljeni doručak“ – rekao je slonić tonić i sve pojeo. „Kad si tako dobar idemo u šetnju“.- rekla je mama slonica. Oni su mnogo voleli da šetaju. Svakog dana su šetali, šetali, šetali.
Tako je Uki kroz porodicu slonića učio važne stvari, da treba da sluša mamu, da ga mama i tata vole i čuvaju.
I deda je voleo da priča priče, samo deda je pričao priče o životinjama. Puno je znao o njima i Uki je pažljivo slušao, postavljao pitanja i učio. I mama mu je pričala priče i druga baba i treća i svi koji su čuvali Ukija. Svako je znao nešto novo i drugačije.
Priče su samo naizgled obična stvar. One na jednostavan način uče decu važnim stvarima, a to je prava mudrost i dragocenost.
ODRASLI PRIČAJTE DECI PRIČE LEPE
DA SE MUDROŠĆU OKREPE.
PRIČE VAŽNIM STVARIMA DECU UČE,
DA ISPRAVNO UVEK RADE,
DA SE ZA DOBRA DELA NAGRADE.
