Kad je Uki spavao kod babe, ona mu je pevala uspavanku. Baba baš nije umela lepo da peva, ali to nije bilo važno. Ni Ukiju nije bilo važno kako baba peva. Najvažnije je bilo ono što baba peva. A baba je pevala o jednom dobrom, vrednom i pametnom Dečaku.
– Šta želiš da ti pevam? – pitala bi baba.
– Pevaj kako Dečak pomaže svima.
Uki ima mnogo rođaka, prijatelja, tatinih i maminih poznanika koji ga vole.
Kad mnogo ljudi znaš, možeš mnogo stvari od njih da naučiš. Najlakše se uči od onih koje voliš i koji tebe vole. Tako je Uki mnogo stvari naučio, a naučio je i da je lepo pomagati drugima. Zato je voleo kad mu baba peva o tome:
– Dečak je mnogo pametan, jer svakog dana uči nešto novo, i još novo, pa ponovo. Dečak je mnogo dobar, jer pomaže svima, i dobro čini njima. Dečak pomaže mami, pomaže tati, dedi i babi, teti i teči. Zato ga voli mama i tata, seke i bate, babe i dede, tetke i teče, strine i stričevi, ujne i ujke, prijatelji i drugari i svi znani i neznani.
Ako Uki ne bi odmah zaspao, baba je nastavljala da nabraja:
– Dečaka voli drvo i trava, cvet i grana, voli ga grad i selo, potok, reka i more, vole ga ptice i gliste, pas i mačka, vole ga ovca, tele, koka i sva ostala stoka. Dečaka voli nebo, sunce i mesec, vazduh i voda, proleće, leto, jesen i zima. Dečaka voli jabuka, kruška, trešnja, šljiva i malina; lubenica, dinja, dunja i mušmula; voli ga paradajz, paprika, krastavac, grašak, kupus, pasulj i krompir. Voli ga visibaba, zumbul, ljubičica, bela rada, jorgovan, ruža, neven, narcis i svog cveća miris.
I nabrajala bi baba tako sve dok Uki ne zaspi. A onda bi spavao mirno i slatko; na licu mu je bio najslađi osmeh.
Ponekad se sanja ono o čemu se priča pred spavanje.
Zato su najlepši snovi kad znaš da te ceo svet voli…
