Jednoga dana, Uki je došao sa mamom kod babe. Prvi je utrčao u dvorište i pogledao oko sebe. Pored česme je ugledao praznu činiju za vodu za psa. Pustio je česmu i činiju napunio vodom. Pas Koka, je prišla i počela da pije. U tom se baba pojavila na prozoru i Uki je veselo pozdravio:
– Zdravo baba. Znaš šta sam ja danas uradio? – pitao je.
– Šta dikane?
– Baba, meni je mama rekla da sam učinio dobro delo. – ponosno je povikao.
– Stvarno? Bravo Uki. Koje dobro delo?
– Stavio sam jastuk i ćebe bekama da ne padnu sa kreveta – odgovio je Uki.
– Ti si baš dobar brat. I znaš šta: Nisi učinio jedno, učinio si dva dobra dela.
– Dva? Koja?
– Koka nije imala vode da pije, pa si joj natočio. I to je dobro delo.
– Da, Koka je sve popila.
– Znači da je bila puno žedna. Uradio si važnu stvar za nju. Ona ne ume da priča šta joj treba, ali ti si primetio da nema vode. To je lepo od tebe. Zato te Koka voli i uvek maše repom kad te vidi… Znaš Uki ti stalno činiš dobra dela.
– Koja?
– Dobro delo je i kad zalijemo cveće i kad smo zimus na prozor stavljali hleb za vrapčiće i kad pomažeš mami i tati, kad paziš sestre i kad skupljaš plastične zatvarače… I još puno dobrih dela ti činiš svakog dana. Baš sam ponosna na tebe.
Kad je Uki sačekao mamu da pođu kući, bio je baš veseo. Koračao je važno, uspravno. Činio se nekako veći. Kao da je malo porastao.
***
Lepo je što je mama Ukiju rekla da je to što je zaštitio sestre da ne padnu, dobro delo. Treba decu pohvaliti kad čine dobro. Treba reći da je to što čine važno. Tako su i deca važna. Tako će poželeti svakog dana da čine nešto dobro.
Lepo je činiti dobra dela. Kad činimo dobra dela drugi su ponosni na nas i mi smo ponosni na sebe.
Svaki put kad činimo dobra dela, mi postajemo malo veći.
***
UVEK ČINI DOBRA DELA,
POMAŽI DRUGIMA,
ISPRAVNA JE TO STVAR.
DOBIĆEŠ OSMEH NA DAR,
I NIKAD NEĆEŠ BITI SAM.
KO ČINI DOBRA DELA,
KUĆA MU JE VESELA
