spot_img

Fragmenti

Kad nekog trebaš najviše

Baš onda si sam i ogoljen do bola.

Kad tišinu trebaš, i još tiše,

Vrišti rulja ohola…

Zato nemoj ništa da želiš!-

Samo se raduj svemu što sretneš.

Pokisli pejzaži što im se veseliš

I na dno srca metneš.

Skice i fragmenti

U (bez)vremenu, oku što čuva…

Mrtva priroda. Suncokreti.

I crveno, curi krv iz odsečenog uva…

Nataša Stanić
Nataša Stanić
Rođena u Trebinju, čitavo stoleće posle velikog pesnika Dučića, i nastavlja da korača stazama stihova, dok šušte jablanovi. Piše poeziju i prozu. Član Udruženja Književnika Srpske, ali pošto se bavi i glumom, srećna je što je primljena zajedno sa slavnim Kusturicom. Ne voli da govori o sebi, to prepušta svojim delima. Nikad se ne predaje i nikad ne odustaje... Voli umetnost i sport. Prašta ljudima i veruje u Boga.