Nikada nisi dozvolio
da postanem tvoje nešto.
Kada ti tuga ispuni oči,
kada osmeh odleprša sa lica,
uvek sam tu.
Na mome ramenu
nežnom poput svile
ostavljaš uzdahe,
onako usput.
Često zaboraviš
svoje meke prste
u mojoj kosi.
Ali, djavo neka ih nosi!
Opet ti se predajem.
Uvek imaš hrabrosti
da spustiš svoje usne na moje,
da ti ruka zaluta
ispod moje bluze,
a nemaš hrabrosti
priznati da sam druga,
sada i zauvek.
Ne govori mi više ništa.
Noćas ranjiva sam poput deteta.
Oštricom ponosa
iseći ću sve niti medju nama
koje nas vežu.
Rane stežu.
Sutra će ti biti žao.
Ali neka . . .
bar ću zauvek u tvome srcu
ostati fleka.
