Džordan Pil (Jordan Peele) je svestrani stvaralac koji iza sebe ima mnoštvo ostvarenja kao glumac i scenarista, uglavnom u komedijama. Pre par godina je napravio pometnju autorskim hororom Get Out, koji je pokupio mnoštvo nagrada i ostvario lepu zaradu. Njegov novi autorski film, koji je imao težak zadatak da bude u rangu prethodnika, je ostao u žanru horora, a reč je o radu pod imenom Us.
Radnja prati četvoročlanu porodicu Vilson koja odlazi na odmor u Santa Kruz. U kratkom prologu iz 1986. godine vidimo da je Adelejd (Lupita Nyong’o) kao devojčica imala loše iskustvo na toj plaži, pa nije baš oduševljena njihovim dolaskom. Tokom dana primećuje niz zloslutnih koincidencija, a njen sin Džejson nestaje na nekoliko minuta. Te večeri, njihov mir remete siluete misteriozne četvoročlane porodice ispred njihove kuće…
Od samog početka vidimo da je Adelejd progonjena neobjašnjivom i nerazjašnjenom traumom iz svoje prošlosti, koja uskoro dostiže nivo paranoje. Ona postaje sve sigurnija da će nešto loše zadesiti njenu porodicu, jer svedoči previše slučajnosti da bi to bila slučajnost i diže uzbunu.
Kroz viševekovnu mitologiju i u umetničkim delima se smatra da je susret sa osobom koja neverovatno liči na vas, a nije vam rod (doplgenger), loš znak. Negde se posmatra kao paranormalni fenomen, neki ga jednače sa zlim blizancem. Naša protagonistkinja odrasta sa osećanjem da je njena zla bliznakinja prati, čekajući na pravi trenutak da se ponovo pojavi – mesto njihovog prvog susreta deluje kao idealna lokacija.
Veći deo radnje se može opisati kao malo proširena potera, jer se članovi porodice razdvajaju i proganjaju sa svojim dvojnicima, koji uglavnom predstavljaju njihovu imitaciju sa makazama. Kulminacija dešavanja nam pruža ambiciozno objašnjenje za čitavu jurnjavu, a sama završnica ostavlja prostor za gledanje dešavanja iz još jedne perspektive, koja, kada se malo bolje razmisli, nema previše smisla. Autor je ubacio nekoliko ideja, ali ih je odmah i odbacio, jer je film bio pri kraju.
Pil je očigledno imao samopouzdanja i nije imao problem da svoj scenario obogati ponekom komičnom scenom. Za tu svrhu koristi pojedine klišee, ali i određene aspekte premise. On je siguran u ton svog filma, tako da šetnja od horora do humora nije pogrešna, naprotiv – privremeno nas oslobodi napetosti i pomogne nam da se lakše probijemo kroz osećaj bespomoćnosti naših protagonista. Rekao bih i da se ne boji da nam prizna kako je logika zapleta dovoljno apsurdna da nas usput i nasmeje.
Prelepa Lupita Njongo je izdominirala u obe uloge. Kao Adelejd, ona se iz ranjive žene, kada je njena porodica ugrožena, pretvara u hladnokrvnog zastrašujućeg borca. Kao njena dvojnica, izgovaranje svake reči predstavlja borbu i nisam siguran u koju ulogu se više uživela. Vinston Djuk (Winston Duke) je prilično komičan kao glava porodice koja pravi loše šale čak i kad im je život u opasnosti. U sporednoj ulozi se pojavljuje Elizabet Mos (Elisabeth Moss), koja je u nekoliko minuta pokazala zašto je cenjena karakterna glumica.
Mišljenja sam da samo objašenjenje nije toliko bitno za samo iskustvo gledanja, jer je Us fino tempiran, intenzivan je i koristi autorov smisao za humor. Pil svoj osnovni koncept postepeno razvija do kataklizmičkih razmera, a scene borbe i potere poseduju i koreografiju i tajming. Kao i u Get Out, upravo ta konstantno rastuća tenzija i vešto skriven odgovor na sva naša pitanja do samog finala predstavljaju pravu vrednost ovog filma.
Us nije u rangu autorovog prethodnika Get Out, ali je i dalje ambiciozni horor koji ima jedinstvenu priču, vrhunsku realizaciju Džordana Pila i ludački dobru Lupitu Njongo.
Izvor: filmskerecenzije.com
