The Square is a sanctuary of trust and caring. Within it we all share equal rights and obligations.
The Square je švedski film koji je bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljih stranih filmova i odneo je glavnu nagradu na festivalu u Kanu. Po rečima autora Rubena Ostlunda (Ruben Östlund), koji je privukao pažnju filmom Force Majeure, ovo je satira koju nijedan od likova u njoj nije izbegao, a inspiraciju za scenario je pronašao u svojim redovnim posetama muzejima moderne umetnosti.
Glavni lik je Kristijan (Claes Bang), cenjeni kustos muzeja moderne umetnosti, koji je razveden, ima dve ćerkice, vozi Teslu i ne štedi na sebi. Sledeća instalacija u njegovom muzeju je Kvadrat, altruistički podsetnik na odgovornost i bitnu ulogu humanosti u savremenom svetu. Problem nastaje kada PR agencija, u nameri da privuče pažnju javnosti na eksponat, okači uvredljiv video snimak. Kristijanu ne cvetaju ruže ni na privatnom planu, a njegova istraga o ukradenom telefonu će mu stvoriti dodatne probleme…
Ideja instalacije Kvadrat je jednostavna – ograđeni prostor kvadratnog oblika sa stranicama od četiri metara, oivičen svetlom, postavljen na platou ispred muzeja i sa natpisom citiranim na početku ovog teksta. Iako ljudi ponavljaju reči autora instalacije, čini se da niko ne razume njen koncept i pravu poentu. Jednaka prava su ili uzeta zdravo za gotovo ili totalno zanemarena, a ljudi koji mogu pružiti pomoć najčešće okreću glavu, što dovodi do toga da oni koji traže pomoć bivaju sve očajniji i radikalniji.
Ideja vezana za koncept Kvadrata i kritiku modernog društva je zanimljiva, ali se stiče utisak da je Ostlund nije razradio do kraja, što mu je možda i bila namera. Kao i posetioci muzeja u filmu, shvatamo bitnost instalacije, ali ne i zašto je bitna, tj. čitava filozofija koja stoji iza nje nam ostaje nepoznanica. Premeštanjem Kvadrata sa trga unutar muzeja se postiže da on više nije javni prostor i samim tim postaje beskoristan, jer pomoć ne može biti pružena onima kojima je potrebna, već samo onima koji plate ulaznicu (a takvima pomoć ni ne treba). Na taj način Kvadrat, umesto sredstva za potencijalne društvene promene, postaje (samo) eksponat u muzeju.
Sa druge strane, satira našeg glavnog junaka, njegovih saradnika i posredno modernog švedskog društva je izvrsna i sjajno funkcioniše. Kristijan je najveći javni branilac dela, ali ga ne razume i ne živi u skladu sa njegovom porukom. Njegov život je haotičan, ništa ga ne čini srećnim, njegove odluke nisu baš izvrsne i većina njih mu samo stvori novi niz neprijatnih ili kompromitujućih situacija. Egocentrična potera za telefonom će skloniti u stranu poslovni ručak i ostaviti potencijalne posledice na poslovnom i privatnom planu, ali je Kristijanu lično zadovoljstvo preče. Na taj način shvatamo da Kristijan ne samo da ne živi po načelima dela koje promoviše, nego je licemeran, sebičan i ima predrasude.
The Square ima nekoliko zaista urnebesnih scena koje su ili komične same po sebi ili kao satira. Izdvojio bih praktično sve scene sa Kristijanom i novinarkom En (Elisabeth Moss), koja očekuje nešto više od njihovog odnosa, ali uzalud. Takođe, njihov odnos nam još više predstavlja Kristijana kao karaktera, a moram priznati da ne pamtim kada sam skoro video scenu koja tako upečatljivo prikazuje puno uloženog truda zbog minimalnog zadovoljstva kao scena njihovog seksa. Iskrivljeno ogledalo našeg društva pokazuje kako je narcisizam postao globalni fenomen, kako nam je kultura u suštini sve slabija i da sve teže ostvarujemo komunikaciju i postižemo razumevanje.
Svakako scena koja je izazvala najviše pažnje je puštanje čoveka sa neurološkim poremećajem (upečatljivi stručnjak za majmune Terry Notary) na svečanu večeru pod izgovorom performansa i stvarno se može dugo polemisati o toleranciji publike na njegove poteze. Ta scena je samo jedan od dokaza da ovaj film nije za svakoga, a u prilog tome ide i činjenica da poseduje strukuturu sa sporijim tempom i umetničkim šmekom, koja čini da ništa ne vuče priču napred. Međutim, ukoliko istrajete do kraja, brojni sitni detalji (rušenje spomenika na početku, zagovaranje rasne tolerancije koja se u praksi postiže ignorisanjem i sl) će vam dokazati da je ovo sigurno najčudniji i najambiciozniji pobednik Kanskog festivala u njegovoj istoriji.
The Square je ambiciozna kombinacija studije karaktera i inovativne satire moderne umetnosti i modernog društva u celini, koja na efektan način daje odgovore o savremenoj ljudskoj prirodi.
Izvor: filmskerecenzije.com
