Žak Odijar (Jacques Audiard) je cenjeni francuski filmaš, koji se bavi društveno angažovanim dramama u kojima predstavlja naličje Francuske. Za svoje radove A Prophet,Rust and Bone i Dheepan je dobio brojne filmske nagrade, poput Bafte i Gran pria Kanskog festivala. The Brothers Sisters je njegov prvi film na engleskom jeziku, koji je premijeru imao na festivalu u Veneciji.
Scenario se bazira na romanu Patrika DeVita i prati braću Ilaja (John C. Reilly) i Čarlija Sisters (Joaquin Phoenix), koji su u poteri za Hermanom Vormom (Riz Ahmed). Ispostavlja se da je Herman pobegao sa nečim što veoma zanima njihovog nalogodavca. Privatni detektiv Džon Moris (Jake Gyllenhaal), koji je imao zaduženje da ga pričuva dok braća ne stignu, je pobegao zajedno sa njim. Braća kreću u dugo putovanje od oregonske pustinje do San Franciska, kako bi se obračunali sa njima. Na tom putu, Ilaj će doživeti ličnu krizu i počeće da sumnja u dugovečnost njihove karijere, a ispostavlja se da bi Herman mogao imati dobru ponudu za njega…
Ovaj film jeste vestern i priča se odvija na Divljem zapadu, ali nijedan od bitnijih likova, naročito ne braća iz naslova, nisu likovi karakteristični za ovaj žanr. Nisu klasični heroji, ali nisu ni klasični zlikovci, ne predstavljaju zakon, niti beže od njega. U samom uvodu, kada samo bljeskovi pucnja predstavljaju svetlost, vidimo da braća Sisters ili napadaju nekoga ili pokušavaju hapšenje. Međutim, ispostaviće se da ne napadaju zbog svoje koristi ili iz dosade, dok njihove metode nedvosmisleno pokazuju da oni nisu baš na strani zakona.
Ilaj i Čarli su Komodorovi ljudi, šefa kriminalne organizacije. Oni su plaćenici bez etičkog kodeksa, a bave se time jer su toliko dugo u tom svetu da jednostavno ne postoji nešto drugo čime bi mogli da se bave. Scenario čini da su intrigantni likovi, smeštajući ih negde između glavnih junaka i zlikovaca. Iako su obojica žestoki momci, braća se razlikuju. Ilaja muči unutrašnji konflikt, jer mu je dosta takvog života. Mašta o tome da se smiri sa učiteljicom koja mu je poklonila šah i da otvori prodavnicu odeće, u koju bi njegov brat dolazio da kupi košulje. Sa druge strane, Čarli ismeva koncept normalnosti, jer je mišljenja da nije rođen za takav život.
Braća su svakako nezgodni ako nisu na vašoj strani i njihova lojalnost svome poslodavcu ide dotle da su spremni umreti u njegovoj službi. U odnosu na osnovnu premisu i činjenicu kako se priča razvija, njihovi karakteri imaju više dubine nego što se može očekivati. Na svom putovanju se susreću sa opasnostima poput napada medveda ili ljudi koji žele da ih smaknu. Međutim, autori u suštini ponavljaju iste teme i sve se svodi na to da Ilaj hoće da prekine sve, ali je posvećen svome bratu, koji je nasilan alkoholičar. Ukratko, čitav film se može opisati kao niz scena u kojima naši junaci upadaju u nevolje i čupaju se iz njih.
Kada uporedim ovaj film sa, recimo, A Prophet, teško je ne ostati pomalo razočaran, iako je totalno drugi žanr. Hoakin Finiks i Džon Si Rajli su odradili svoj posao, ali nakon ovog filma mi je malo jasnije zbog čega se ovakvi karakteri u klasičnim vesternima potiskuju u pozadinu priče. Film je povremeno komičan, povremeno nasilan, ali je previše oslonjen na kinematografiju i glumce, što znači da je na momente dosadan. Autor traži ljudskost u našim protagonistima i ne mogu reći da je nije pronašao, ali se ona nalazi u retkim pauzama kada oni ili ne ubijaju ili ne uzimaju ono što žele.
The Brothers Sisters je netipičan vestern evropskog majstora drame, koji na momente funkcioniše, ali koji deluje kao dugo putovanje u potrazi za destinacijom koja je neočekivana čak i za same glumce u filmu.
