Operation Finale je istorijska drama koja ekranizuje misiju izraelske obaveštajne službe Šin Bet, u kojoj je nekoliko pripadnika lociralo i privelo pravdi Adolfa Ajhmana, arhitektu Holokausta u Drugom svetskom ratu. Eichmann in My Hands su memoari oficira Pitera Malkina koji su bili baza za pisanje scenarija, a režiju potpisuje Chris Weitz.
Petnaest godina nakon završetka Drugog svetskog rata, verovalo se da je Ajhman (Ben Kingsley), mastermajnd Konačnog rešenja, mrtav. Međutim, operativci obaveštajne službe otkrivaju da je živ – poseduje drugi identitet i radi u predgrađu Buenos Airesa, zajedno sa svojom suprugom i sinovima. Prateći Ajhmanovu rutinu, Malkin (Oscar Isaac) i njegovi agenti planiraju otmicu, kako bi ga tajno izvukli iz Argentine i sudili mu u Izraelu. Ubrzo, njihova misija postaje intenzivna igra mačke i miša…
Postoji nešto morbidno u činjenici da nas zanimaju istorijski portreti zlih ljudi, verovatno jer pokušavamo da shvatimo šta to natera čoveka da uradi ili organizuje tako gnusne stvari. U filmu Operation Finale, priča nas podseća da su takvi ljudi na prvi pogled sasvim obični, što još više stvara potrebu da ih slušamo, sve dok ne postanu totalno odbojni. Autori prikazuju i drugu stranu Adolfa Ajhmana, predstavljaju ga kao obično ljudsko biće, a dobijamo priliku i da čujemo njegovo obrazloženje za svoje postupke.
U realnosti, Ajhman je čovek zaposlen u fabrici, voljeni otac i suprug i osoba koja se uopšte ne ističe iz svoje okoline – zastrašujuć je samo zbog reputacije koja ga prati. Njegova maska je efektna i može se reći da je uspeo u svojoj prevari, iako Ajhman u svojoj glavi nije prevarant, već je samo radio svoj posao. Ljudi koji su sproveli holokaust imaju dugu listu izgovora, opravdanja i objašnjenja za svoje postupke, ali svima je zajedničko da su pratili naređenja. Zbog toga ljudsko predstavljanje Ajhmana, umesto čudovišta koje je bio, može biti i kontraproduktivno – strašno je pomisliti da je običan čovek sposoban za takva zlodela.
Pored scenarija, koji predsatvlja Ajhmana kao očajnog čoveka koga čekaju vešala, ali sa zastrašujućim stepenom normalnosti, velike zasluge za njegovo predstavljanje ima fantastični glumac Ben Kingsli. Čovek se toliko uneo u ulogu da je jednostavno sve osim njega sporedno i nebitno i jedva čekamo da se vrati na ekran. Zbog toga agenti nisu ni približno karakterizovani kao njihov zatvorenik. Piter je buntovni, ali inteligentni obaveštajac koji, kao i većina Jevreja, imaju lično iskustvo sa genocidom i proganjaju ga noćne more. Pored njega, ostali agenti su manje-više šablonski predstavljeni, bez dubljeg bavljenja njihovim karakterima.
Odrađen je ozbiljan posao vezan za detaljno istraživanje, planiranje i hapšenje Ajhmana, mada sam naknadno pročitao da je dobar deo priče izmišljen. Autori su se bavili i savremenom izraelskom politikom, koja pokazuje da su se Ajhmanovi stavovi proširili i na zemlje u Južnoj Americi. Postoji doza napetosti u izvršenju plana, ne samo zbog bojazni da će isti propasti, nego što pojedini agenti veruju da Ajhmana treba ubiti bez suđenja. Pun pogodak su scene sa Ajhmanom i Piterom, u kojima se njih dvojica nadmudruju i eksploatišu zarad sopstvenih ciljeva, verujući da mogu promeniti onog drugog.
Međutim, ovaj film škripi iz nekoliko razloga. Pre svega nije uspeo da izgradi postojanu tenziju, koja uopšte nije ni potrebna u ovakvom tipu filma. Dodavanje izmišljenih elemenata je rezultat lenjog pisanja scenarija i zbog toga niko ne bi uzeo za zlo da je film kraći bar za pola sata. Efektna završnica je postignuta snimcima sa pravog Ajhmanovog suđenja, koji predstavlja vitalan trenutak za upoznavanje svetske javnosti sa holokaustom, ali mi onda nije jasno zbog čega je film više zainteresovan za samog Ajhmana nego za ljude koji su ga priveli pravdi.
Operation Finale je ziheraški odrađena biografska drama kojoj je glavni problem činjenica da se žestoko trudi da bude napeta, umesto da se detaljnije posveti herojima ove priče – film od suvog proseka vade fantastična gluma Bena Kingslija i Oskara Ajzaka.
Izvor:filmskerecenzije.com
